Gde je re­k­tor?

Takav je, i po tonu i po finalnoj poruci, i tekst Stevana Filipovića, profesora FDU, koji je još 2022. postao Ponošev savetnik. Filipović je polovinom godine jednom već napao studente blokadere što odbijaju saradnju sa opozicionim strankama (čitaj sa Đilasom i Ponošem), ali je to bio pucanj u sopstvenu nogu. Sad kad je blokaderski pokret na kolenima, ispumpan gotovo do kraja, Filipović se osmelio da opet javno istupi, računajući da će tako ostatke antivučićevskog fronta prevesti na stranu opozicionih partija.

Studenti „imaju 19-24 godine… Mladi su, nemaju političkog znanja i iskustva“, piše i ovo. I ovo: „U javnim nastupima na N1, Novoj ili Insajderu naši vajni profesori, analitičari i intelektualci lupetaju o nekakvom monolitu ‘studentskog pokreta’…“

Još svašta nešto, rekli bi klinci, piše ovaj univerzitetski profesor: da studenti ne umeju da razlikuju stvarnost od igrice, da su plenumi desetkovani i da odluke u ime većine donosi mali broj studenata… On agituje za svoju stranku i nas to ne bi moralo da zanima jer, agitovao – ne agitovao, giljotina cenzusa i Đilasa i Ponoša učiniće ga političkim mrtvacem. Videli smo to na lokalnim izborima.

Ima, međutim, nešto zbog čega se vredi zadržati na Filipovićevom smatranju, jer otkriva grandiozmno licemerje i duboku neiskrenost univerzitetskih profesora koji su na monstruozan način zloupotrebili studente.

Znali su – kao i svi mi ostali – da su to deca (19-24 godine) i da nemaju političkog znanja i iskustva da vode državu, a pumpali su ih, isturali u prve redove, predlagali ih za ministre i za Nobelovu nagradu, celu državu su im nudili na tacni. da bi im posle fotelje i državu uzeli kao bebi zvečku! Znali su i ostali profesori – daleko od toga da je Filipović najpametniji među njima – da je homogeni „studentski pokret“ fatamorgana, ali su pumpali studente jer su jedino tako blokadere mogli da maskiraju u trojanskog konja i uđu u javnost koja je prema njima, profesorima, gajila opravdano nepoverenje. Gađenje čak.

Sve su znali, ali su isturili decu, koja ne prave razliku izmedju stvarnosti i igrice da biju njihove bitke. Pa ako prođe – prođe. Ako ne prođe, kao što nije prošlo, cenu poraza će platiti deca. Kao što su platila izgubljenom godinom školovanja.

A oni? Profesori? Opozicioni prvaci?

Svako je tamo gde je bio i pre dvanaest meseci. Orni za novi krug, samo da nađu ko će ovog puta trčati umesto njih.

A kad smo kod toga, gde nam je rektor Vladan Đokić? Zna li se?

Pitamo za sve one koje je hrabrio da blokiranjem raskrsnica i prosipanjem kontejnera „uče školu života“ umesto da polažu ispite…