Genitourinarni sindrom menopauze: Šta se dešava kada nivo estrogena opadne?

Kod velikog broja žena koje ulaze u menopauzu javlja se neprijatno stanje poznato kao genitourinarni sindrom menopauze. Reč je o promenama koje nastaju zbog manjka estrogena – sluznica vagine postaje suvlja, tanja i osetljivija, a mogu se javiti i tegobe s mokraćnim putevima.

Nekada se koristio termin vaginalna atrofija, ali je nov naziv precizniji jer obuhvata i urološke simptome koji prate pad estrogena, poput učestalog mokrenja, peckanja i ponavljanih urinarnih infekcija.

Kako prepoznati genitourinarni sindrom menopauze

Tkivo koje oblaže zid vagine postaje tanko, suvo i sklono iritaciji. Prvi znak obično je smanjena vlažnost, naročito tokom odnosa. Ostali simptomi mogu biti:

osećaj peckanja ili svrababol tokom odnosablago krvarenje posle odnosapojava žućkastog sekretaučestale urinarne infekcijeučestalo mokrenje ili osećaj hitnostibol i peckanje prilikom mokrenja

Prvi znak obično je smanjena vlažnost, naročito tokom odnosa Foto: Shutterstock

Ove tegobe ne moraju da budu stalne, ali se bez lečenja vremenom pogoršavaju. Kod nekih žena mogu da izazovu i nesanicu, nervozu, smanjen libido ili osećaj nesigurnosti u intimnim odnosima.

Zašto dolazi do ovih promena

Najčešći uzrok je prirodni pad estrogena tokom perimenopauze i menopauze. Međutim, isto se može dogoditi i posle hormonske terapije za karcinom, uklanjanja jajnika ili tokom dojenja, kada je nivo estrogena privremeno nizak. Bez dovoljno hormona, sluznica postaje tanja, gubi elastičnost, a kiselost vagine se menja, što pogoduje razvoju infekcija i iritacija.

Rizik povećavaju i pušenje, stres, kao i ređe seksualne aktivnosti, jer manji protok krvi smanjuje elastičnost tkiva.

Kako se postavlja dijagnoza

Lekar obično prepoznaje sindrom na osnovu simptoma i ginekološkog pregleda. Zidovi vagine mogu da izgledaju svetlije, suvlje i uže nego ranije, a ponekad se vide sitne ranice. Po potrebi, rade se i dodatne analize, kao što su bris, urin, Papanikolau test ili merenje pH vrednosti.

Ginekolog je prva osoba sa kojom bi trebalo da porazgovarate Foto: Shutterstock

Lečenje i ublažavanje tegoba

Terapija zavisi od jačine simptoma i opšteg zdravlja žene. Najefikasniji pristup je lokalnahormonska terapija – kreme, tablete ili vaginalni prsten s niskom dozom estrogena koji deluju direktno na sluznicu. Tako se vraća elastičnost, vlažnost i prirodna zaštita tkiva, bez značajnog povećanja hormona u krvi.

Za blaže tegobe preporučuju se lubrikanti i hidratantni gelovi, koji ublažavaju suvoću i olakšavaju odnose. Mogu da pomognu i biljna ili uljana sredstva, poput kokosovog ili maslinovog ulja.

Najefikasniji pristup je lokalna hormonska terapija koja ne povećava hormone u krvi Foto: Shutterstock

Kod žena koje ne smeju da koriste hormone, postoje i nehormonske opcije poput leka ospemifena, kao i medicinskih lasera koji podstiču regeneraciju tkiva.

Važno je izbegavati iritante – mirisne sapune, agresivne deterdžente i vaginalne sprejeve, kao i prekomerno ispiranje vagine, jer sve to dodatno narušava pH ravnotežu.

Kada potražiti pomoć

Mnoge žene osećaju stid ili misle da su takve tegobe „normalne posle menopauze“. Međutim, suvoća, peckanje, bol pri odnosu ili učestale infekcije nisu nešto s čim se mora živeti. Uz pravilno lečenje, simptomi se mogu znatno ublažiti, a kvalitet života i seksualno zdravlje ponovo postati normalni, poručuju lekari Klivlend klinike. 

Izvor: My.clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs

Emotivne posledice menopauze: Kako prepoznati i ublažiti promene raspoloženja