Hladni dani utiču na motivaciju, seksualnost i pažnju: Uticaj zime na čoveka je veliki, jedan podatak iznenađuje

Psiholozi sve više ukazuju na to da ovo godišnje doba menja mnogo više od pejzaža utiče i na naše raspoloženje, navike, pa čak i na način razmišljanja.

Ključni razlog je nedostatak sunčeve svetlosti, koji utiče na nivoe serotonina – hormona zaslužnog za dobro raspoloženje. Zbog toga je ovaj poremećaj češći u severnijim oblastima, gde su zime duže i mračnije.

Poznato je da tokom zime ljudi jedu više i manje se kreću. Pregled istraživanja pokazuje da prosečna osoba dobije između 0,5 i 1,3 kilograma tokom praznične sezone – a oni sa već postojećim viškom kilograma obično dobijaju još više.

Razlog nije samo praznična trpeza. Naučnici smatraju da se u nama možda krije evolutivni mehanizam – nekada su zime značile manjak hrane, pa je organizam „učen“ da jede više i štedi energiju.

Iako se o tome malo govori, istraživanja pokazuju da ljudi tokom zimskih meseci postaju razigraniji i zainteresovaniji za intimnost. To pokazuju:

• prodaja kondoma
• statistika polno prenosivih infekcija
• internet pretrage
• a čak i podaci o natalitetu

U mnogim zemljama severne hemisfere više beba se začinje baš tokom zime.

Naučnici nemaju jedinstveno objašnjenje – razmatraju sve, od hormona do prazničnog raspoloženja.

Zanimljivo je da neke studije pokazuju da zimi možemo biti koncentrisaniji. Istraživači iz Belgije su otkrili da ljudi postižu najbolje rezultate na zadacima koji zahtevaju stalnu pažnju upravo u zimskim mesecima. Razlog može biti opet povezan sa hormonima serotoninom i dopaminom.

Praznični duh ipak ima realno uporište. U zemljama koje široko obeležavaju novogodišnje i božićne praznike, tokom decembra raste:

• nivo dobročinstva
• donacije
• ostavljanje bakšiša (u proseku oko 4% više)

Ovo je najverovatnije povezano sa kulturom i tradicijom praznika, a ne sa vremenskim uslovima.

Zima utiče na ljude na više nivoa:

jedemo više, sporije se krećemo, jače povezujemo sa drugima, a nekad se i osećamo malo tmurnije. Naučnici veruju da je ono što znamo tek mali deo mnogo šire slike.

Kurir.rs/ Srbija danas