OVO JE U CENTRU PAŽNJE: Hrvatska jedna od pet članica EU koja namerno „potkopava vladavinu prava“: Šta piše u najnovijem izveštaju Unije za građanske slobode u Evropi?

Vodeća evropska organizacija za građanske slobode upozorila je da vlade u pet država članica EU „konzistentno i namerno“ potkopavaju vladavinu prava, dok se demokratski standardi pogoršavaju u još šest zemalja, uključujući istorijski stabilne demokratije.

Pozivajući se na dokaze iz više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, Unija za građanske slobode u Evropi (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao države koje aktivno razgrađuju vladavinu prava, piše Gardijan.

Izveštaj ove organizacije za 2026. godinu, objavljen u ponedeljak, navodi da je vladavina prava nazadovala u svim oblastima -pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i mehanizmima kontrole civilnog društva – u Slovačkoj pod populističkom, autoritarnom, proruskom vladom Roberta Fica.

Slična situacija je zabeležena i u Bugarskoj, dok Mađarska, gde bi Viktor Orban mogao da okonča svojih 16 godina na vlasti posle izbora 12. aprila, „ostaje u svojoj kategoriji, nastavljajući da sprovodi sve regresivnije zakone i politike bez naznaka promene“.

Liberties je takođe identifikovao Belgiju, Dansku, Francusku, Nemačku i Švedsku, sve zemlje sa snažnim demokratskim tradicijama, kao „zemlje u kojima vladavina prava polako slabi“: mesta gde vladavina prava opada u određenim oblastima, ali bez da je degradacija deo sveobuhvatne političke strategije.

Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Španija svrstane su u „nepormenjene“, odnosno zemlje u kojima se uslovi vladavine prava ni ne poboljšavaju ni ne pogoršavaju, navodi se u 800-stranom izveštaju.

Poljska je takođe svrstana u tu kategoriju, pri čemu premijer Donald Task pokušava da obnovi ključne elemente vladavine prava – poput nezavisnog sudstva – koje je prethodna vlada Stranke zakona i pravde (PiS) razorila, ali ga u tome ograničava predsedničko veto.

Ograničeni napredak Poljske do sada „pokazuje koliko je izazovno i krhko vratiti kompromitovanu institucionalnu nezavisnost“, navodi Liberties. Samo Letonija je zaslužila status „marljivca“, sa vladom koja aktivno poboljšava standarde vladavine prava.

Izveštaj takođe navodi da su mehanizmi EU za reagovanje na eroziju vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da preporuke Evropske komisije pretvori u konkretne akcije, uprkos višegodišnjim sugestijama.

Izveštaj je pokazao da je 93 odsto svih preporuka iz izveštaja Evropske komisije o vladavini prava za 2025. godinu bila ponavljanje prethodnih godina, često preneta bez ikakvih promena u formulaciji, dok je broj novih preporuka prepolovljen u odnosu na 2024.

Od 100 preporuka komisije koje je Liberties ocenio, 61 nije pokazivala nikakav napredak, dok je 13 dodatno pogoršavalo stanje. „Cilj izveštaja komisije bio je da podstakne konkretne akcije“, rekla je Ilina Nešikj, izvršna direktorka Liberties-a.

Međutim, posle sedam godišnjih izdanja, nalazi Liberties-a ističu „ne samo nazadovanje, već i stalne i namerne pokušaje da se potkopa vladavina prava. Ponavljanje preporuka bez stvarnog praćenja neće ovo promeniti“, dodala je ona.

Izveštaj je takođe kritikovao EU institucije uopšte, navodeći da one u 2025. nisu samo „odražavale mnoge probleme viđene u državama članicama“, već nisu ni dosledno primenjivale i branile osnovna prava.

„Normalizovali su korišćenje izuzetnih, ubrzanih zakonodavnih procedura, povukli ključna zagarantovana prava i sproveli koordinisanu kampanju protiv nadzornih organizacija“, rekla je Kersti Mekort, viša savetnica Liberties-a za zagovaranje.

Kada se to dogodi, dodala je Mekort, institucije „potkopavaju kredibilitet EU i sopstvenih izveštaja o vladavini prava“.

Liberties je utvrdio da su se uslovi vladavine prava najviše pogoršali 2025. u stubu demokratskih „kontrola i balansiranja“: nezavisne NVO i civilno društvo imaju sve manje mogućnosti da se organizuju, osporavaju odluke i drže vlade odgovornima.

Izveštaj je pokazao da se pojačavaju regresivni zakoni i stroge kazne za učešće na zabranjenim protestima, uključujući Mađarsku, gde su Pride događaji zabranjeni, a njihovi organizatori, uključujući gradonačelnika Budimpešte, stavljeni pod zvaničnu istragu.

U Italiji je donet izuzetno restriktivan sigurnosni dekret koji kriminalizuje blokade puteva i druge oblike neslaganja, ali jača garancije za policiju. U nekoliko država članica klimatski i pro-palestinski protesti su takođe bili zabranjeni i kriminalizovani.

Stub pravosuđa takođe nije pokazao napredak, navodi Liberties, posebno ističući ono što nazivaju „rastućim trendom sve kritičnijeg ili neprijateljskog političkog diskursa prema sudstvu i institucijama za ljudska prava“.

Izveštaj je pokazao mali napredak i u borbi protiv korupcije. Kada je u pitanju sloboda medija, samo mali broj država je postigao merljive poboljšanja. Napadi na novinare su se povećali u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Holandiji i, posebno, Slovačkoj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.