ZVANIČNE INFORMACIJE: INTERVJU Miloš Lolić: Ministarstvo kulture je mesto dilentatizma, javašluka i zlonamernosti kojoj nema ravne, ali kulturna zajednica može da iznese ozbiljne bitke

U godini koju su obeležili nasilnički udari vlasti na čitavo društvo, posebno, nezapamćena represija i cenzura nad umetnicima, i revanšistički pokušaji da se sahrani čitava savremena kultura, uprkos svemu, ostvarena je i najveća pobeda – dogodio se samoorganizovani, gerilski 59. ne:Bitef.

Značaj ovog događaja, u ovakvim prilikama, dobio je mnogo šire društvene dimenzije: ne:Bitef je pobedio cenzuru slobode govora generalno, represiju i teror vlasti prema celoj kulturi, Univerzitetu, „nepodobnim“ umetnicima, kao i ljudima iz ostalih profesija i građanskim aktivistima.

Posebno, prema reditelju svetskog ugleda Milu Rauu, na kome se ove godine i „slomio“ institucionalni Bitef – naš režim proglasio ga je personom non grata i zabranio njegov dolazak na festival, a o ovom skandalu su izveštavali i svetski mediji.

Iza pobede koja je sublimacija svih protesta u ovih više od godinu dana, stoji pozorišni reditelj Miloš Lolić, koji je zbog cenzure dao ostavku na mesto umetničkog direktora Bitefa, i zajedno sa svojim saradnicima i studentima Fakulteta dramskih umetnosti realizovao gerilski ne:Bitef i gostovanje Mila Raua sa predstavom „Proces Peliko“.

Lolić gotovo dve decenije živi na relaciji Beograd – Berlin, po ocenama stručne javnosti i broju priznanja najuspešniji je naš reditelj i na ovdašnjim i na evropskim scenama – pored dva Bitefova Gran prija „Mira Trailović“ i svih domaćih nagrada, ima i „Nestroj“ nagradu za najboljeg mladog umetnika u Austriji, nagradu za režiju Festivala Bayerische Theatertage Augsburg…, , kao i nagrade za gotovo sve predstave koje je režirao na prestižnim scenama kao što su minhenski Folksteatar, Šaušpilhaus u Dizeldorfu, Maksim Gorki teatar u Berlinu, bečki Burgteatar i Folksteatar, Teatar Bazel…Od 2020. ima i počasno državljanstvo Austrije zbog izvanrednih doprinosa u kulturnom interesu ove zemlje.

Za Danas, Miloš Lolić „prelistava“ događaje u protekloj godini, govori o tome šta naslućuje u kulturi i u Srbiji u 2026, optimizmu da bi zlo ove okupacione vlasti u narednim mesecima moglo biti pobeđeno, jer je konačno savladan kolektivni strah i pokazalo se da tlačitelji nisu toliko moćni kao što su umislili…

Šta je vaš lični utisak o godini za nama, ono najvažnije što smo doživeli u 2025.?

– Dogodili su se ljudi. Pre svega hrabra prkosna mladost, željna i spremna, a zatim i stanovništvo sa svih strana, pobunjeno, odlučno, angažovano. Studenti koji danima hodaju od grada do grada, građani koji iskazuju neposlušnost, nezapamćena udruženost u odbranu zakona, pravde, slobode, digniteta. Konačno je nadvladan kolektivni strah, tlačitelji nisu toliko moćni kao što su umislili.

Ne zaboravljam zvučni top, lažne optužnice, neregularne opštinske izbore, podanički javni servis, kriminogeno stecište baš na pragu Skupštine, ali ću ipak 2025. godinu pamtiti pre svega po rasprostranjenoj solidarnosti i do sad neviđenoj empatiji. Tu spada i odbranjeni Generalštab, zahvaljujući zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture koji su uprkos ucenama i pretnjama odbili da ga izbiršu iz Registra nepokretnih kulturnih dobara.

Vi ste u ovoj godini, zajedno sa vašim saradnicima, ušli u istoriju Bitef festivala, a moglo bi se reći, bez preterivanja, i u kulturnu istoriju, jer ste samoorganizovanim gerilskim ne:Bitefom odbranili festival i postavili temelj za budućnost jednog novog, neophodnog Bitefa. Kako sada sagledavate čitav proces, koji je za vas trajao osam meseci?

– U nizu poteza strateškog delovanja za spas Bitefa, jedino je početni potez bio lično i samo moj: prihvatanje nepristojne ponude da osmislim program 59. izdanja. Već sledeći potez bio je odbacivanje te zadatosti pogubne po naše društvo – da pojedinac odlučuje o svemu sam. Za ko-selektore Bitefa pozvao sam teatrološkinju Anu Vujanović i dramaturga Borisava Matića, kompetentne kolege koje cenim, ali sa kojima nikada ranije nisam sarađivao, koji se čak međusobno nisu poznavali; oni jesu moj izbor, ali nisu „moji ljudi“.

Imao sam sreće da su oboje pristali, jer su okolnosti u koje je bivša Sekretarka za kulturu dovela festival bile ponižavajuće, a društvena realnost nas je svakodnevno vraćala na pitanje kakav Bitef uopšte može da se održi u trenutku policijske brutalnosti, neosnovanih optužnica, protivpravnog delovanja institucija, ukidanja kulture, itd. Možda je plan Sekretarijata oduvek i bio da se festival uruši, moguće da je novac već bio potrošen na Ćacilend ili Vojnu paradu. Ana, Borisav i ja smo, iako budžetski i vremenski pred nemogućim zadatkom, ipak uspeli da kuriramo program od integriteta, i estetski u dosluhu sa odvažnom istorijom Bitefa.

U tom procesu, broj onih koji se uz nas troje bore za ovogodišnji Bitef umnogome se uvećao, od pozvanih umetnica i umetnika do inostranih partnera. Dalje već znate i sami – Odbor festivala se bavio podobnošću pa je dozvolio sebi da zabrani predstavu proglašenu najboljom u Evropi u prethodnoj sezoni. U strahu ili prostoj neukosti, mimo razuma ili po direktivi, a svakako po sopstvenoj savesti, Odbor je učinio nedopustivo, i zatvorio vrata svakoj mogućnosti da se ovogodišnji institucionalni Bitef održi.

Srećom, njihov sramni potez konsolidovao je čitav front onih koji su spremni da uđu u direktnu borbu za spas Bitefa, i taj mnogobrojni kolektiv je, uprkos svim preprekama i bez ikakve nadoknade, uspešno izveo Ne:Bitef, čime je nadigrana nesposobnost vlastodržaca da brinu za javno kulturno dobro i nasleđe.

Pored toga što je ne:Bitef pobedio cenzuru i odmazdu nad rediteljem Milom Rauom, doneo je i druge velike pomake – publika u regionu i inostranstvu mogla je da pristupi Jutjub kanalu „Svi u blokade FDU“ i da u direktnom prenosu gleda izvođenje njegove predstave „Proces Peliko“. Koje ste sve izazove imali pred sobom?

– Ulaz na sve programe ne:Bitefa bio je besplatan, ali nam je bilo bitno da izvođenje cenzurisane predstave ne bude elitistički događaj za nekolicinu ljudi koji sede u gledalištu, već da može da je doživi svako. Ipak, 60 hiljada pregleda na Jutjubu je stvarno fascinantno za predstavu koja traje 4 sata i nije domaća komedija, to svakako nismo očekivali. Čini mi se da je najbitnija stavka za naredne godine to da Bitef, bez obzira ko je na vlasti, može biti jedino festival kritičkog sagledavanja stvarnosti koji se tiče čitave zajednice, i treba jednom za svagda raspršiti fantazije nekompetentnih da Bitef može biti festival podobnih i dopadljivih predstava.

Bitef će uvek biti protiv vladajućih narativa, jedna od retkih oaza za nepoželjne, neukrotive, subverzivne i opasne. Međutim, Sekretarijat za kulturu je, svodeći budžet festivala na istorijski minimum, našu najznačajniju manifestaciju ne samo devalvirao,