AKTUELNO: INTERVJU Oxajo: Pustićemo da pesme i muzika govore umesto nas, jer reči danas i nisu na nekoj ceni

Ovog petka, 26. 12, popularni indie rok bend Oxajo održaće koncert.

Ako vam je ova prethodna rečenica probudila interesovanja i želju da odete na koncert, malo ste zakasnili jer koncert je već nekoliko nedelja rasprodat. To valjda dovoljno govori koliko je uspešna godina za Oxajo.

Nekoliko hit singlova, učestvovanje na Pesmi za Evroviziju, ali i prvi po redu album benda samo što nije, su dovoljan razlog da nema više karata za njihov koncert u Zappa Barki.

Bend čine Dušan Strajnić, Marko Ajković i Dario Vuksanović a njih trojica spremaju energičan nastup sa prepoznatljivim zvukom koji spaja iskustvo, slobodu i iskrenu emociju.

Pre nego nas oduvaju svirkom u petak, popričali smo sa Dušanom Strajnićem o svemu onome što se dešvalo u prethodnoj godini.

Već smo čuli nekoliko singlova u prethodnim godinama, ali šta ste sačuvali za album? Kakve pesme nas očekuju i u kom smeru dalje razvijate svoj zvuk?

Izdaćemo pesmu „Čekam ih“ pred samo izdavanje albuma. Pored nje na albumu će se naći jos tri pesme, tako da je već polovina albuma poznata. Nastavljamo sa pesmama u našem stilu, ali ono što je zapravo interesantno je što već uveliko radimo na našem drugom albumu.

[embedded content]

Svet se polako sprema za Novu godinu, a vi za veliku svirku. Da li se te dve energije, praznična i koncertna, negde sudaraju u vašim glavama i planovima?

Mislim da ne, definitivno uzbuđenje oko rasprodate svirke u Zappa barci nadilazi bilo kakvo osećanje oko tog mondenskog praznika. Spremamo se za svirku punom parom i sa dosta entuzijazma, i to će biti za nas vrhunac ove godine koja se završava.

Koji trenutak u radu na albumu vam je bio najteži, a koji najuzbudljiviji?

Najuzbudljivije je definitivno samo pravljenje pesama, i to uzbuđenje dok prisustvujemo njihovom nastanku koje, iako mi pravimo te pesme, kao da se dešava mimo nas, i možeš da posmatraš stvaranje jednog umetničkog dela skoro iz trećeg lica.

Živimo u vremenu kada se muzika sluša u fragmentima, na TikToku, raznim drugim plejlistama. Da li vas to frustrira ili vas inspiriše da pravite još snažnije i jasnije pesme?

Ništa me ne frustrira jer dok pravimo pesme ne mislimo o tome, niti o bilo čemu. Pravljenje pesama je usađeno u autora, i umetnik prosto ’mora’ to da radi, bez obzira na prilike, modu, politiku ili bilo kakve trenutne okolnosti.

Kada delo nastane, da li će biti slušano, ili kako će biti tretirano opet je izvan naše kontrole, i onda je najbolje samo pustiti to delo da živi svoj nezavisni zivot i ne okretati se za njim, jer s’druge strane nas čeka nadam se opet neka nova pesma koja se priprema u nama i kojoj se treba posvetiti.

Šta vam se čini da je najveći izazov bavljenja muzikom danas, i koja je ona stvar zbog koje ipak apsolutno vredi?

Vraćam se na istu stvar, ali taj stvaralački momenat je nešto najuzvišenije što čovek može da doživi, i to je prvi i rekao bih možda i jedini razlog zašto bi trebalo baviti se muzikom. Sve ostalo su posledice tog čina.

 Jedna od vaših pesama koje je obeležila jedna trenutak ove godine je pesma „Čovek“. U njoj se provlače univerzalne vrednosti i tiha nada u bolje sutra. Da li je u ovom trenutku bilo teško napisati pesmu koja se uopšte nada nečemu?

Pesma je napisana pre dosta godina, i posvećena je mom sinu koji se tada još uvek nije rodio. O tome kakav čovek bih ja voleo da on postane. Izašla je samo iz mene, kao i ostale pesme što izlaze, i meni je izuzetno draga. A slažem se sa vama, moramo da se nadamo, to je u biti čoveka.

[embedded content]

Spot za „Čoveka“ ponovo uključuje saradnju sa Dance Factory ekipom i Bojaninim horom. Kako izgleda graditi jednu širu umetničku zajednicu i koliko vam znače ti kreativni krugovi?

Znače mnogo, i prave jednu generacijsku umetničku snagu, iz koje svi crpimo inspiraciju i čini mi se da rastemo kao umetnici. Naročito to povezivanje različitih umetnosti ume da otvori oči i da ti drugu perspektivu, što je kažem opet jako inspirativno jer neretko se susrećemo sa situacijom u kojoj misliš kao umetnik da si sve svoje već rekao. A onda ti neka prelepa koreografija ili dečji hor da jedan uvid koji ti zakovitla misli i potera te nazad u studio da uzmeš gitaru i da kreneš da radiš na novoj pesmi.

 Iza vas je o ozbiljan evrovizijski eksperiment. Šta vam je sve donelo to iskustvo? Šta biste danas uradili drugačije, i da li vam je u nekim aspektima možda i odmoglo?

Nije nam odmoglo ni u jednom smislu. To je jedan ozbiljan produkcijski poduhvat i tu smo prvi put videli sta znači stvarno biti u šou biznisu. Donelo nam je i neka poznanstva koja su promenila trajektoriju našeg benda, i sve u svemu jedno sjajno iskustvo.

Trebalo je da pobedimo, mislim da bismo imali i dosta uspeha na Evrovizijskoj sceni, ali svakako evo nas sada sa rasprodatim koncertima duž zemlje, tako da sve ide po planu.

Mnogi umetnici danas osećaju odgovornost da govore o stanju u društvu. Da li imate osećaj da vaša muzika nosi angažovani potencijal ili svesno bežite od etikete „angažovanog benda“?

Ne bežimo ni od čega, nisam siguran kako se radi uopšte to bežanje, pišemo pesme, bavimo se umetnošću, i to je već angažovanost u današnje vreme. Pustićemo da pesme i naša muzika govore umesto nas, jer reči danas i nisu na nekoj ceni.

I za kraj, kako gledate na današnje vreme u kojem su empatija, dostojanstvo i međusobno razumevanje često potisnuti? Verujete li da umetnost, makar u nekoj meri, može vratiti fokus na te vrednosti?

Verujem, i mislim da je to dužnost umetnosti, i mislim da i idemo u dobrom smeru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.