PREGLED DOGAĐAJA: Iran naneo ozbiljan udar SAD, uništen važan vojni avion radar -„sofisticirano oko“: „Šteta je stvarna“ (FOTO)

Uništenje američkog vojnog aviona radara E-3 Sentry sofisticiranog „letećeg oka“ u iranskom napadu na vazdušnu bazu u Saudijskoj Arabiji moglo bi, prema mišljenju analitičara, da oslabi sposobnost SAD da na daljinu uoči nadolazeće iranske pretnje.

Dramatične slike uništenog aviona, geolocirane od strane CNN-a, pokazuju slomljeni rep i karakterističnu rotirajuću radar-domu – ključni deo sistema za vazdušno upozoravanje i kontrolu (AWACS) – na zemlji u Vazduhoplovnoj bazi princa Sultana.

Pictures show the total loss of 81-0005, an E-3G “Sentry” Airborne Early Warning and Control (AEW&C) Aircraft with the U.S. Air Force’s 552nd Air Control Wing based out of Tinker Air Force Base, Oklahoma, following yesterday’s Iranian ballistic missile and drone attack on Prince… pic.twitter.com/NNnILybnrU

— OSINTdefender (@sentdefender) March 29, 2026

Gubitak AWACS-a predstavlja „ozbiljan udar na (američke) sposobnosti nadzora“, rekao je vojni analitičar CNN-a Kedrik Lejton, bivši pukovnik Američkog ratnog vazduhoplovstva koji je leteo na ovom avionu.

„To potencijalno može uticati na (američku) sposobnost da kontroliše borbene avione, usmerava ih ka ciljevima ili ih štiti od napada neprijateljskih aviona i raketnih sistema“, dodao je.

AWACS omogućava vazdušno praćenje prostora do 120.000 kvadratnih milja, od zemlje do stratosfere, i decenijama je bio vitalna komponenta američkih borbenih snaga. Flota od 17 E-3 aviona i američko iskustvo u njihovom korišćenju tokom godina smatraju se od strane analitičara velikom prednošću koju uživa Vašington.

Slike uništenog aviona počele su da se pojavljuju na društvenim mrežama tokom vikenda. CNN je geolocirao fotografije poređenjem sa satelitskim snimkom od 11. marta, koji je pokazivao E-3 avion na istom mestu kao i na nedavnim fotografijama.

Piter Lejton, bivši oficir Kraljevskog vazduhoplovstva Australije i saradnik Instituta Grifit za Aziju, rekao je da vazdušni radari eksponencijalno povećavaju vreme detekcije pretnji.

U trenutnom sukobu, E-3 bi mogao da uoči nadolazeći iranski dron Shahed lansiran sa udaljenosti od 200 milja oko 85 minuta ranije nego radar sa tla, rekao je Lejton.

Zbog svoje mobilnosti, AWACS može brzo da se premesti u nove krizne zone i predstavlja teži cilj za protivnika u poređenju sa fiksnim radarima na zemlji.

Analitičari su u ponedeljak postavili pitanje kako su SAD dozvolile da E-3 postane ranjiv na iranski napad.

„Često se preduzimaju vanredne mere da se zaštiti od neprijateljske vatre tokom leta. Ponekad dobija pratnju presretača i nikada mu se ne dozvoljava prelet nad neprijateljskim teritorijama da bi bio siguran“, rekao je Lejton.

On je gubitak E-3 na zemlji nazvao „ozbiljnim kršenjem naših napora u zaštiti snaga“.

Lejton je takođe naveo da napad može ukazivati da Iran dobija pomoć u ciljanju ključnih američkih resursa.

„Najverovatnije je Rusija Iranu dala geografske koordinate i satelitske snimke koji su omogućili precizno lociranje“, rekao je.

Napad pokazuje kako Iran selektivno napada ograničene ciljeve visoke vrednosti sa snagama kojima raspolaže, napisala je Keli Grijeko, saradnica Centra Stimson, na X.

Ona je ukazala na napade na radar i satelitsku komunikacionu infrastrukturu na drugim američkim bazama širom regiona od početka rata.

„Iran napada radare koji otkrivaju pretnje, tankere koji drže avione u vazduhu i AWACS koji upravljaju bitkom. To je kontra-vazdušna kampanja. Prilagođena onome što Iran zaista može da uradi. I šteta je stvarna“, napisala je Grijeko.

Stari resursi

Analitičari su takođe primetili veličinu i starost američke flote E-3 i napor koji operacije na Bliskom istoku stavljaju na nju.

E-3 je ograničen resurs u američkoj floti, samo 17 aviona na početku godine, prema FlightGlobal.com direktorijumu Svetske vazdušne snage 2026. To je manje AWACS-a nego B-2 bombardera (20).

I oni su stari. Prvi avion pridružen floti vazduhoplovstva 1978. godine, a američka flota se smanjila sa 32 aviona 2015. godine.

Četvoromotorni avioni, zasnovani na komercijalnom Boeing 707 trupu, nose posadu od četiri člana, plus 13 do 19 stručnjaka za misiju, broj koji može varirati zavisno od specifične zadate misije, prema podacima vazduhoplovstva.

Avioni su koštali oko 270 miliona dolara po fiskalnim dolarima 1998. godine, a danas oko 540 miliona dolara.

Pored SAD, E-3 koriste Saudijska Arabija, Francuska i Čile, dok NATO ima sopstvenu zajedničku flotu od 14 aviona.

Američko vazduhoplovstvo razmatra zamene za staru flotu, ali Pentagons još nije odlučio o platformi, iako su neki prototipi u razvoju.

Američka mornarica koristi sličan, ali mnogo manji avion za vazdušno upozoravanje i kontrolu, E-2 Hawkeye, koji može da poleti sa nosača aviona i koristi se za nadzor prostora borbenih grupa nosača.

Međutim, Hawkeye nije laka zamena za Sentry. Zbog manjeg kapaciteta, Hawkeye ima manju posadu za nadzor bojnog prostora, a budući da je turboprop, a ne mlazni avion, ne može da dostigne visinu Sentry-ja, što znači da njegov radar ne može da pokrije toliko teritorije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.