Ispovest devojaka iz Dinka plemena: Devojčice se obrazuju do 14. godine, a onda sledi otkup i sudbina od koje svaka želi da pobegne…

Dinka pleme, poznato i kao Jieng, najveće je pleme u Južnom Sudanu i jedno od najpoznatijih u celoj Africi. Veoma su tradicionalni i sačuvali su veliki deo svojih običaja uprkos istorijskim preokretima. Iako je čuvanje tradicije obično vrlina, mnoge Dinka prakse, posebno one vezane za žene, počivaju na starim shvatanjima koja snažno ograničavaju žensku ulogu u društvu.

Obe su Dinka žene koje su odrastale u tradicionalnom plemenskom okruženju. Iako duboko poštuju svoje poreklo, ne prihvataju stare poglede na to kakvo mesto žena treba da ima u društvu.

Od detinjstva prema “drugom građanstvu”

U vreme njihovog odrastanja, Sudan je bio pretežno arapska zemlja. To je značilo da su kao pripadnice Dinka naroda često posmatrane kao „građani drugog reda“, zbog svoje plemenske pripadnosti i tradicionalnih običaja.

Dženifer se seća da je bila jedina hrišćanka u osnovnoj školi koja je funkcionisala pod šerijatskim zakonima što je snažno uticalo na njene obrazovne mogućnosti. Ali pored verskih prepreka, obe su nosile još jedan teret: težinu ženskog života u društvu kojim dominiraju muškarci.

 Život plemena Dinka:

„Dinke su veoma pametni i uspešni u akademskom smislu. To je predstavljalo pretnju onima koji su sledili arapsku religiju, jer su Dinke smatrani građanima drugog reda, pa se Arapima to nije dopadalo“, rekla je Dženifer za Daystarus.org.

[embedded content]

Tradicija koja prekida obrazovanje

Dinka kultura dozvoljava devojčicama da pohađaju školu, ali najčešće samo do oko četrnaeste godine kada nastupa vreme za udaju. Tada se većina devojčica povlači iz škole i udaje, uz obaveznu otkupninu koju porodica dobija.

„Zašto bi išla u školu kad ćeš na kraju završiti u kuhinji? Dinka kultura smatra da obrazovanje kvari žene“, objasnila je Dženifer.

Tradicionalno verovanje kaže da žena ima manju vrednost od muškarca, a njena uloga se svodi na rađanje dece i brigu o domaćinstvu. Zato većina devojaka dobija malo ili nimalo obrazovanja. Prema podacima Svetske banke, samo 8% žena u Južnom Sudanu je pismeno.

Postoji i rašireno mišljenje da bi školovanje moglo da „naruši“ žensku čednost i odvuklo je od njenih dužnosti supruge i majke. Veruje se i da će obrazovana žena teže „prihvatiti podređenost“ u braku. Iako Dinka kultura ceni žene, njihova vrednost često se sagledava kroz ekonomski doprinos porodici.

Sara i Dženifer su to doživele na sopstvenoj koži i uspele su da nadvladaju očekivanja tradicije. Ipak, nose duboko poštovanje i brigu prema ženama koje nisu imale tu mogućnost.

Žene koje žele da promene svet svojih majki i baka

Sara i Dženifer žele da budu primer Dinka devojkama. Njihova poruka je jasna: obrazovanje je dar, i svaka žena treba da ima pravo na njega. Njihov glas postaje putokaz tiho svetlo za nove generacije Dinka devojčica koje tek zakoračuju u život.