Pobune visokoškolaca u Kneževini Srbiji bile su mnogo više od običnog studentskog nezadovoljstva – predstavljale su otvoreni izazov mladog akademskog sloja tadašnjoj državi. Sve je počelo onog trenutka kada je Josif Pančić, jedan od najvećih naučnika koje je Srbija ikada imala, izabran za rektora. Umesto aplauza, dočekao ga je fijuk zvižduka. Učionice su utihnule, hodnici se pretvorili u mesta protesta, a autoritet Univerziteta ozbiljno je uzdrman.
Dok su studenti tražili promene, najveću cenu cele pobune platio je Laza K. Lazarević. Mladić izuzetnog talenta, budući lekar i pisac, našao se usred političkog i akademskog vrtloga. Obustava nastave prekrojila mu je obrazovni put, odlažući njegove planove i ostavljajući trag koji će ga pratiti godinama. Iza svakog protesta stoji lična drama – a Lazarevićeva je jedna od najpotresnijih.
Suočena s najdubljom krizom u visokom školstvu tog doba, vlada 1871. godine donela je oštre mere kako bi slomila štrajk i povratila kontrolu. Uvedeni su novi propisi, pojačana disciplinska odgovornost i jasno stavljeno do znanja da država neće tolerisati pobunu studenata. Tako je završena jedna od najznačajnijih epizoda studentskog otpora u srpskoj istoriji – priča o mladima koji su se usudili da dignu glas, i vlasti koja je odlučno odgovorila.
– Zašto su studenti ustali protiv novog rektora?
– Kako je izgledaо studentski bunt u vreme Pančića i Lazarevića?
– I kako je Kneževina Srbija slomila jedan od prvih univerzitetskih štrajkova?
Sve to donosi Momčilo Petrović u novom izdanju serijala „Istorijska čitanka Kurira“.
Ne propustite u nedelju – samo uz Kurir!
