„Iz logora su me izneli u kutiji, cela porodica mi je stradala!“ Najmlađa žrtva holokausta (83) otvorila dušu o odrastanju: I dan danas imam ožiljak!

Ozloglašeni koncentracioni logor smrti njoj je bio mesto rođenja! Ester Bajer, rođena je 1942. godine i najmlađa je preživela žrtva holokausta u Beogradu.

Rođena je u sedmom mesecu, sa svega 900 grama i upravo to što je bila manja od vekne hleba joj je spasilo život. Život koji je nije mazio ni u godinama koje su usledile.

Ester Bajer Foto: Kurir Televizija

Posle masovne deportacije Jevreja na Staro sajmište, Esterina majka kreće za porodicom. Sa još stotinu sugrađana našla sa one strane žice logora u sedmom mesecu trudnoće. Umesto suza, malu Ester je poslužila sreća. Iz logora Staro sajmište, u torbi za hleb, spasavaju je očevi rođaci i odvode u Zvečansku. Logor je bio na Starom Sajmištu, a u ono vreme je, kako kaže, bio veoma zapušten:

– Moj stric i njegov brat su me izneli iz logora. Oni su me prihvatili i odveli u Zvečansku, to se zvalo tada Materinsko udruženje. Život me je doveo do babe i dede. Deda je još uvek radio a baba nije. Ja sam kod njih došla kada sam imala 3 godine. To su roditelji mog oca. Majčini roditelji su došli za Beograd iz Sarajeva i stradali. Oni su morali da predaju ključeve i odu iz svoje kuće. U logoru su mi bili mama, baba, deda, ujak, ujne i njihove porodice. Samo ja sam preživela zahvaljujući tome što su me izneli – kaže Bajern.

Ester Bajer Foto: Kurir Televizija

 Ester: Spavala sam napolju

– O mom ocu se nikada nije pričalo a ja nikada nisam pitala. Deda je bio kapetan i spasio je mnoge Jevreje. Ja sam išla i po kiši i po snegu i vetru, to je bio zapušteno i nigde niko nije dolazio, to je bilo strašno. Išla sam i sa babom i sama, i uvek je bilo grozno. Kad god se o tome priča ja se sva naježim. Gledala sam film kako je jedna beba iznešena u kutiji sa alatima, ja sam od tog uzbuđenja krenula u toalet i pala sam i dan danas imam ožiljak. To ne može da doživi neko ko nije doživeo. Ja sam teško prošla. 

Ostala je sama

Sudbina je Ester navela da ostane sama. Sa svojim sinom nema kontakt, a jevrejska zajednica joj je mnogo pomogla:

– Ja sam od 17 godine član Jevrejske zajednice. Kad su mi baba i deda umrli ostala sam na ulici. Nisam imala gde da budem i nikom to nisam pričala. Smatrala sam da je to moj problem. Spavala sam na Kalemegdanu jer nisam imala gde. Nisam se osećala kao siroče, samo sam htela da se borim i idem napred. Ali, danas sam se izborila. Pokušavala sam da stupim u kontakt sa braćom, ali uvek su trebale pare, samo te puste pare. Ne znam ni da li su živi. 

Neostvarena želja Estern Bajern bila je da poseti Izrael:

– To mi je jedina želja, da odem i poljubim zemlju. Kada sam bila u ambasadi, poljubila sam pod. Samo mi je to želja i onda mogu da budem mirna.