„IZ NJEGA NAVIRALI NELJUDSKI ZVUCI, PEO SE UZA ZID“ Sveštenik iz poznatog manastira u Srbiji tvrdi da je prisustvovao isterivanju đavola: „Ne radite to, GORIM“

Rekao nam je da je došao sam da potraži pomoć, običan mladić, nalik na sve druge tih godina. Nije imao problem ni da se pričesti, ni celiva ikonu, što mnoge od obično njih muči. Na prvi pogled, ništa nije govorilo da je đavoiman, započinje priču jedan sveštenik koji je pre više godina, kako je ispričao, prisustvovao činu isterivanja đavola u poznatom srpskom manastiru.

Tada tek rukopoloženog jereja sećanja vode natrag u manastir, u koji su sa njim i mladićem ušli i jedan stariji monah i drugi mladi sveštenik.

– Najstariji monah je odmah počeo da čita molitve Svetog Jovana Zlatoustog. Mladić je stajao gotovo mirno sve do dela kada je počelo da se pominje njegovo ime, odnosno ime onoga za koga se molitve čitaju. Od tada su na svaki pomen „U ime Oca, Sina i Svetoga Duha“ iz njega navirali neljudski zvukovi. Šamarao je sam sebe i nama vikao „prekinite!“ – kaže tada mladi sveštenik.

Foto: Shutterstock

„Nemojte to raditi, gorim!“

Mladić je, prepričava, krenuo da trči po crkvi i da se sakriva od sveštenika.

– U jednom trenu se popeo uz zid i sišao sa njega. To su neobjašnjive stvari. Ponavaljao je „nemojte to raditi, gorim“, kao da se već nalazi u samom paklu. Govorio je nekim specifičnim jezikom, u nekoliko navrata ga ništa nismo razumeli. Govorio je sa dva potpuno različita glasa, ne znam kako drugačije da ga nazovem – priča on.

Kada je pročitao svih 13 molitvi najstariji monah je dugo molio mladića da se prekrsti, što dečko nije imao snage da uradi tokom celog čina.

– Na kraju se prekrstio i smirio. Nakon toga saznali smo da je sam došao u manastir da potraži pomoć. Pre toga je dan i noć čuo glasove koji su mi govorili da ne ulazi u crkvu. Lečio se kod neuropsihijatra, ali iako mu je doktorka na sve načine pokušavala da pomogne, lekovi nisu doneli mir. Monah se kasnije u nekoliko navrata čuo sa njim i znam da su mu molitve Svetog Jovana pomogle – zaključuje ovaj sveštenik svoju priču.

Foto: Shutterstock

Egzorcizam – jedna od najosetljivijih tema

Vekovima unazad egzorcizam se vrši u hrišćanskim crkvama, pa tako i pravoslavnoj. Od svih tema ovo je verovatno ona o kojoj crkva najređe priča, smatrajući je jednom od najosetljivijh, najodgovornijih i najtežih u svojoj službi.

Na pitanje zašto neki čovek ili dete, pa čak i kršten, biva „zaposednut“, crkva nema odgovore. Najčešće se smatra da je to posledica nekog velikog greha, sopstvenog ili roditeljskog, kakvo je bavljenje teškim okultnim radnjama. No, i sami sveštenici kažu da su to samo nagađanja i da konačni odgovor u njihovoj verskoj zajednici na svako pitanje mora biti – Božja promisao.

– Egzorcizam je poslednja mera kojoj pravoslavna crkva pribegava da bi nekome pomogla. Pre toga se uvek nalažu post, ispovesti, pričest, molitve, a samo ako i povrh svega toga osoba oseća duhovni nemir i prisustvo strane sile, šalje se u neki od velikih manastira na čitanje molitvi Svetog Jovana Zlatoustog – otkrivaju sveštenici.

Odlazak lekaru, pritom, takođe je nešto što duhovnik, uz post i molitvu, savetuje svom parohijanu ako oseća da nema mira.

Manastir, ilustracija Foto: Shutterstock

Ne može svaki sveštenik da vrši egzorcizam

U Srbiji i Crnoj Gori molitve za oslobađanje od nečastivog najčešće se čitaju u manastirima Studenica, Crna Reka i Ostrog, ali ne može svaki sveštenik da ih čita. Za to je potrebna posebna dozvola koju je taj duhovnik zavredeo svojom posebnom pobožnošću, snagom duha i podvižničkim životom.

Sveštena lica ističu da je važna razlika između čina egzorcizama u pravoslavnoj i rimokatoličkoj crkvi, a koja je u nekoj formi popularisana putem medija i filmova, jeste ta što pravoslavni duhovnici ni jednog trena ne pretpostavljaju da isterivanje đavola vrše oni sami.

Oni ne naređuju demonu da napusti telo čoveka, jer veruju da je direktno isterivanje mogao da vrši samo Isus Hrist. Pozivaju na Bibliju u kojoj se kaže da Isus ni apostolima nije dao tu mogućnost, rekavši da se se „ovaj rod (demoni, preim. aut.) isteruje samo molitvom i postom“. Sveštenik može samo da se moli Bogu da usliši njegove molitve i, ako je takva Njegova volja, izbavi osobu od nečastivih sila – baš stoga ne može svaki duhovnik da vrši ovu radnju.

– Nalik filmovima je, ipak, u neku ruku ono kroz šta prolaze obuzeti. Glasovi koji govore iz njih, jezici koje nisu znali, penjanje po zidovima, samopovređivanje, nadljudska snaga, to je ono čega ipak ima – tvrde sveštenici, kao i mnoga duhovna literatura na ovu temu.

Foto: Shutterstock

Gde je mesto lekara, a gde sveštenika?

Ipak, i hrišćani, i ateisti i agnostici širom sveta u ovom činu vide jedan moguć problem – zloupotrebu. Da li je to činjenica da se na njemu i te kako profitiralo sa nizom horor filmova, otvorena je tema. No, još opasnija zloupotreba može da se javi pri nesavesnoj proceni duhovnog stanja neke osobe.

Upravo je to zaključak najpoznatijeg čina egzorcizma (tačnije 67 činova) nad Nemicom Analis Mičel, koja je umrla sa 23 godine, teška nepunih 30 kilograma, nakon brojnih egzorcizama i odluke njenih roditelja da je ne povere lekaru, već sveštenstvu. Po njenoj priči delom je baziran film „Isterivanje đavola iz Emili Rouz“, a slučaj je još 70-ih godina postao svetski poznat. Roditelji i sveštenik su čak sudski osuđeni na, doduše, blage kazne, a veliko pitanje postalo je otvoreno – šta ako se neki vid psihoze pogrešno protumači i na taj način ugrozi nečije zdravlje i život?

Kurir.rs/Blic