OVO JE U CENTRU PAŽNJE: Iza kulisa navodne ruske operacije za izazivanje antivladinih protesta u Angoli

Serviço de Investigação Criminal de AngolaLev Lakštanov, Igor Račin, Amor Karlos Tome i Fransisko Oliveira (sleva nadesno) osam meseci čekaju suđenje u Luandi

Dvojici Rusa će se suditi u Angoli pod optužbom da su izazvali antivladine proteste, vodili kampanju za širenje dezinformacija i pokušali da se umešaju u predsedničke izbore, zakazanih za narednu godinu.

Uhapšeni krajem avgusta, politički konsultant Igor Račin i prevodilac Lev Lakštanov optuženi su po 11 tačaka, među kojima su terorizam, špijunaža i trgovina uticajem.

BBC je došao do primerka optužnice u kojoj su navedene optužbe povezane sa navodnom operacijom kako bi se promenio politički kurs u Angoli.

Branioci dvojice Rusa osporavaju optužnicu tvrdeći da joj „nedostaju konkretne i objektivne činjenice“.

Prema tužilaštvu, Rusi su delovali u ime Afrika Politolodžija, tajnovite mreže operativaca i obaveštajaca u Africi koji su iznikli iz danas ugašene plaćeničke vojne grupe Vagner, čiji je osnivač Jevgenij Prigožin umro 2023. godine u avionskoj nesreći.

Politički operativci, povezani sa Vagnerom, aktivni su širom Afrike više od decenije, posebno u Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Madagaskaru.

Branilački tim dvojice Rusa kaže da oni nisu povezani sa Afrika Politolodžijem ili grupom Vagner, nisu nastupali u ime ruske države, već da su bili angažovani na otvaranju kulturne Ruske kuće u Luandi.

Angola je glavni afrički proizvođač nafte i izvoznik dijamanata.

Rusija je stalno zainzeresovana za Angolu zbog njenih prirodnih bogatstva i strateškog položaja.

Ali dok veze sežu unazad sve do Hladnog rata, Angola je u poslednje vreme počela postepeno da se udaljava od ruske sfere uticaja.

Getty ImagesPredsednici Vladimir Putin i Žoao Lorenso poslednji put su se sreli 2019. godine

Ruska kompanija za rudarenje dijamanata Alrosa i banka VTB bili su prisiljeni da napuste Angolu usled međunarodnih sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Predsednik Angole Žoao Lorenso napravio je zaokret ka Zapadu i nije se sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom još od 2019. godine.

Ruski operativci u Africi pokušali su da istraže potpuno novi teren preselivši se u Angolu, tvrdi se.

„Ovo je indikativno za rusku nervozu zbog pravca u kojem se kreće Angola pod Lorensovom administracijom“, kaže Aleks Vajns, direktor afričkog programa pri ekspertskoj grupi Evropski savet za spoljne poslove.

„Očigledno postoji element ruskih dezinformacija u pokušaju da se izgrade veće simpatije prema Ruskoj Federaciji.“

Pored Rusa, dvojica državljana Angole će takođe odgovarati pred sudom zbog njihovog navodnog učešća u operaciji širenja interesa povezanoj sa Rusima.

Tužilaštvo tvrdi da su Rusi angažovali sportskog novinara Amora Karlosa Tomea i političkog aktivistu Fransiska Oliveiru da sproveduaktivnosti u zemlji.

Oni se suočavaju sa po devet i pet tačaka optužnice, među kojima su terorizam, špijunaža i trgovina uticajem.

Pravni tim koji predstavlja optuženike iz Angole kaže da nema dovoljno dokaza protiv njih i da su „optužbe zasnovane na pukim nagađanjima“.

Tužioci kažu da je prvi tim ruskih operativaca stigao u glavni grad Angole Luandu 2024. godine pod izgovorom otvaranja ruskog kulturnog centra, projekta koji na kraju nikad nije realizovan.

Među prvim pridošlicama bio je Maksim Šugalej, istaknuti politički operativac povezan sa Vagnerom a koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) zbog vođenja kampanja širenja dezinformacija, čije aktivnosti u Africi su pretvorene u filmsku trilogiju, naizgled finansiranu od Prigožina.

On je putovao u Angolu sa dugogodišnjim prevodiocem Samerom Suaifanom.

BBC je kontaktirao obojicu.

Iako je Suaifan priznao da poznaje optuženike, Šugalej je negirao da ih zna.

Prema optužnici, tokom 2024. i2025. godine optuženici su u nekoliko navrata isplaćivali novinare i stručnjake da bi širili propagandu i dezinformacije u lokalnim medijima sa ciljem „pozivanja na političku promenu“.

Isplate u zbiru iznosile su više od 24.000 evra.

Vlasti Angole to doživljavaju kao rad u sklopu šire operacije širenja uticaja sa namerom da se podrije poverenje u zapadne partnere i diskredituje spoljna politika predsednika Lorensa.

Insajder, koji je prethodno sarađivao sa Prigožinom na afričkim projektima, kritikovao je ove napore kao „amaterske“.

Youtube/ Aurum ProductionRuski politički operativac Maksim Šugalei glavni je protagonista filmske trilogije Šugalei o njegovim eskapadama u Africi

„Te 2025. godine predali su čitavu afričku operaciju nekim potpunim idiotima. Deluje kao da su ih našli na pijaci Sadovod [ulična pijaca u Moskvi].

„I pre Nove godine oni su zaista želeli da budu objavljeni u medijima u Angoli.

„Ali sam im ja rekao svima da se nose do đavola“, rekao je ovaj politički strateg za BBC, ne otkrivajući ko su dotični zaposleni.

Tužilaštvo se poziva na neke publikacije kao dokaz kampanje za širenje dezinformacija koju su izveli dvojica Rusa.

Objava iz januara 2025. godine na Fejsbuk stranici koja imitira priznati informativni portal Angola 24 Horas, nazvavši sebe satiričnom stranicom, upozorila je da bi Angola mogla da bude uvučena u rat u Ukrajini.

U decembru 2024. godine, objava na istoj strani kritikovala je koridor Lobito, železnički projekat nastao uz podršku Zapada, koji prebacuje minerale iz centralne Afrike u luke Angole.

U objavi se tvrdilo da strane firme imaju skoro potpuni pristup mineralima iz Angole.

BBC je kontaktirao satiričnu stranicu Angola 24 Horas, ali nije dobio nikakav odgovor.

Objava o koridoru Lobito pojavila sa na novinskoj stranici Lil Pasta njuz dan kasnije.

U još jednom tekstu na istoj stranici spekulisalo se da li je zemlja „potpisala ugovor sa đavolom“ pridruživši se ovom projektu.

Lil Pasta njuz rekao je za BBC da te tekstove nije napisao njihov tim, već su ih dobili preko posrednika.

Tim je rekao da nije imao kontakt sa autorom i da nije bio plaćen za objavljivanje tekstova.

Advokati koji zastupaju ruske optuženike tvrde da ne postoje dokazi koji sugerišu da je Račin naručio bilo koji od tih tekstova.