U ŽIŽI JAVNOSTI: Između sećanja i sadašnjosti: „Ovo nije to mesto“ Stefane Savić (FOTO)

Izložba „Ovo nije to mesto“ umetnice Stefane Savić, koja će biti otvorena sutra u 19 sati u Galeriji Kolarčeve zadužbine, obuhvata dve serije fotografija i video-radove nastale tokom dva vremenski udaljena perioda.

U pitanju su fotografije iz bliske i neposredne sadašnjosti, kao i fotografije s kraja devedesetih godina prošlog veka i početka novog milenijuma.

Stefana Savić gradi relaciju između sadašnjosti i prošlosti jednog mesta – grada u kome je rođena, odrasla i provela mladost, i u koji se povremeno vraća. Istovremeno, umetnica otvara komparativnu analizu sopstvenog distanciranog sadašnjeg pogleda u odnosu na emotivno obojen ugao gledanja iz kojeg su snimljene fotografije formativnih mladalačkih godina, među kojima se nalaze i njeni autoportreti.

Istoričarka umetnosti Maida Gruden u tekstu kataloga za izložbu ocenjuje da ona predstavlja etapu u istraživanju tema o odnosu mesta i identiteta i njihovoj specifičnoj konstrukciji u individualnom i kolektivnom sećanju.

„U dinamičnoj postavci nalaze se crno-bele fotografije od pre dvadeset i pet godina u kojima su selektovani autoportreti, portreti, grupni portreti prijatelja i prostori. Ove ličnosti uhvaćene su u vremenu sazrevanja kada se individualni identitet gradi kroz pripadanje grupi i istraživanje sopstvene seksualnosti, i kao takve prožimaju se sa fotografijama eksterijera grada, koje pružaju kontekst onome što bismo mogli nazvati identifikacijom mesta, kome osećamo da pripadamo zajedno sa bliskim ljudima“, navodi Gruden.

Prema njenim rečima, „nije neobično što ovi radovi, ma koliko da smo svesni socijalne pozadine desete decenije prošlog veka u Srbiji, pogođene embargom i inflacijom i njihovim posledicama, odišu erotičnošću koja klija i razvija se, oslobađa za sebe autonomne prostore, otkidane od društvene depresije“.

Za razliku od ovih izoštrenih prizora iz lične arhive, kroz kolor fotografije velikog formata Stefana Savić predstavlja prizore istog grada iz sadašnje perspektive.

„U njima dominiraju scene sa margine urbanog prostora, koje se mogu naći i u centru grada: odbačeni predmeti, delovi prirodnog habitusa bez ljudskog prisustva. Ono što je karakteristično za ove prizore jeste doslovna pretnja da budu progutani od strane ogolelog granja, čija se gusto isprepletana formacija kao paukova mreža širi preko trave, drveća, žbunova, panjeva, predmeta, poput neprobojne koprene koja, nalik zaboravu, zamagljuje sećanje i podešava ga na jednu dimenziju. Postavlja se pitanje da li je sadašnjost, kao nikada do sada u istoriji, inficirana zaboravljanjem i pored svih raspoloživih tehnika kojima želimo ili možemo kumulativno da registrujemo i arhiviramo sadašnji trenutak.“

Porodična kuća iz koje se (ne)može krenuti

Kada je reč o video-radovima, Maida Gruden primećuje da su oni fokusirani na unutrašnji pejzaž kako autorke tako i konkretnog mesta – porodične kuće, u toj meri da kuća postaje jedna od tačaka subjektivnosti iz koje se (ne)može krenuti.

„Na prvi pogled čini se da je autorka glavni akter videa, ali je u istoj meri to i kuća, sa enterijerom ispunjenim nostalgijom za prošlim vremenima.“

„Potencijal izložbe kao što je ‘Ovo nije to mesto’ predstavlja mogućnost šire interpretacije fotografskih i video-radova, osim isključivo u ključu introspekcije i intimne potrage za mestom u kome se umetnica lično oseća sigurno. Ispostavlja se da autorki takvo mesto stalno izmiče, što i pored melanholije donosi osećanje slobode kroz stalno preispitivanje potrebe za pripadanjem, kao i vraćanja na večno pitanje: da li sigurno mesto čine ljudi ili prostor, odnosno određeno mesto? Ovakva pitanja tiču se svakoga od nas pojedinačno i inspirativna su na onoliko načina na koliko bilo ko od nas može da posmatra izložene umetničke radove i povezuje ih sa sopstvenim životnim (i)storijama“, zaključuje Maida Gruden.

Foto: Stefana Savić

Izložba „Ovo nije to mesto“ biće dostupna publici do 13. marta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.