POZNATI DETALJI: Jesu li hrišćani progonjeni u Nigeriji kao što tvrdi Tramp

Getty Images

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da su američke snage napale grupu zvanu Islamska država (ISIS) u Nigeriji, optuživši je za „napade i surova ubistva, prevashodno nevinih hrišćana“.

Tramp je nedeljama pretio da će preduzeti korake posle više meseci optužbi nosilaca kampanja i političara u Vašingtonu da islamistički ekstremisti sistematski napadaju hrišćane u ovoj zapadnoafričkoj zemlji.

Ali BBC je otkrio da je neke podatke na osnovu kojih su doneti ti zaključci jako teško verifikovati.

U septembru je popularni televizijski voditelj i komičar Bil Mar podigao ulog opisavši ono što se dešava kao „genocid“.

Govoreći o grupi Boko Haram, rekao je da su „oni ubili više od 100.000 hrišćana od 2009. godine, i da su spalili 18.000 crkava“.

Slične cifre počele su takođe da uzimaju maha na društvenim mrežama.

Vlada u Abudži usprotivila se ovim tvrdnjama opisavši ih kao „teško izvitoperavanje stvarnosti“.

Ona nije negirala da u zemlji ima smrtonosnog nasilja.

Ali zvaničnici su rekli da „teroristi napadaju sve koji odbacuju njihovu ubilačku ideologiju – muslimane, hrišćane i ateiste podjednako“.

Druge grupe koje prate političko nasilje u Nigeriji kažu da je broj hrišćana koji su ubijeni mnogo niži i tvrde da su većina žrtava džihadističkih grupa muslimani.

Nigerijski analitičar bezbednosti Kristijan Ani rekao je da iako su hrišćani napadani u sklopu šire strategije širenja terora, nije moguće potvrditi tvrdnje da se hrišćani ciljano napadaju.

A Nigerija se suočava sa raznim bezbednosnim krizama širom zemlje, ne samo nasiljem džihadističkih grupa, a one imaju različite uzroke i ne treba ih međusobno mešati.

Oko 220 miliona stanovnika ove zemlje otprilike su podeljeni na dve jednake polovine između sledbenika ove dve religije, sa muslimanima koji su u većini na severu, gde se odvija većina napada.

Šta kažu američki političari?

Istaknuti teksaški senator Ted Kruz vodi kampanju po ovom pitanju već neko vreme i, pozvavši se na slične cifre kao i Mar 7. oktobra, napisao je na Iksu da je „od 2009. godine u Nigeriji izvršen masakr nad više od 50.000 hrišćana i da je uništeno više od 18.000 crkava i 2.000 hrišćanskih škola“.

U mejlu BBC-ju, njegov kabinet jasno je stavio do znanja da, za razliku od Mara, senator ovo ne naziva „genocidom“, već opisuje kao „progon“.

Ali Kruz je optužio nigerijske zvaničnike da „ignorišu i čak omogućuju masovno ubistvo hrišćana od islamističkih džihadista“.

Tramp je, ponavljajući ove reči, opisao Nigeriju kao „obeščašćenu zemlju“, rekavši da vlada „nastavlja da omogućuje ubijanje hrišćana“.

Nigerijska vlada je porekla ovo, rekavši da daje sve od sebe da se izbori sa džihadistima.

Neki zvaničnici su takođe pozdravili mogućnost da SAD pomognu u borbi protiv pobunjenika, dok god se to ne radi jednostrano.

Vlasti sasvim sigurno imaju problema da zauzdaju nasilne džihadističke grupe i kriminalne mreže – čini se da skoro svake nedelje ima neka nova vest o napadima ili otmicama.

Boko Haram, ozloglašen po otmici devojčica iz Čiboka pre nešto više od decenije, aktivan je od 2009. godine, ali njegove aktivnosti su skoncentrisane na severoistok, sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Nikle su i druge džihadističke grupe, među njima i Islamističa država pokrajine Zapadne Afrika, ali one takođe operišu na severoistoku.

Broj poginulih hrišćana koje navode neki u Americi jesu uznemirujuće, ali je teško proceniti njihovu tačnost.

Odakle im takve brojke?

Kad su u pitanju izvori podataka, u podkastu iz septembra Kruz je se direktno pozvao na izveštaj iz 2023. godine Međunarodnog društva za građanske slobode i vladavinu prava (InterSosajeti), nevladine organizacije koja nadzire i prati kršenja ljudskih prava u čitavoj Nigeriji.

Njegov kabinet takođe je poslao BBC-ju veliki broj linkova na onlajn tekstove o ovom pitanju, a većina se poziva na InterSosajeti.

Mar nije odgovorio na BBC-jev zahtev za obelodanjivanje izvora njegovih brojki, ali imajući u vidu izvesne sličnosti sa brojkama koje je koristio Kruz, deluje verovatno da se i on pozivao na rad InterSosajetija.

Za podatke koji bi mogli da oblikuju američku politiku prema Nigeriji, rad InterSosajetija je prilično netransparentan.

U izveštaju objavljenom u avgustu, koji je bio amalgam prethodnih istraživanja i ažuriranih brojki za 2025. godine, rekao je da su džihadističke grupe u Nigeriji ubile više od 100.000 hrišćana za 16 godina od 2009. godine.

On takođe navodi da je tokom tog perioda poginulo i 60.000 „umerenih muslimana“.

InterSosajeti nije objavio spisak izvora po stavkama, otežavši verifikaciju ukupnog broja smrti koji navodi.

U odgovor na ovu kritiku, organizacija je rekla da je „gotovo nemoguće navesti sve naše izveštaje i reference koje datiraju sve do 2010. godine.

„Naš laki metod je da uzmemo njihovu statistiku iz rezimea i dodamo je na naša sveža otkrića ili nalaze kako bismo sastavili naše nove izveštaje.“

Ali izvori podataka na koje se poziva InterSosajeti u vlastitim izveštajima ne odražavaju objavljene brojke.

Šta je sa ljudima ubijenim 2025?

Baveći se smrtima iz samo ove godine, InterSosajeti je zaključio da je između januara i avgusta ubijeno nešto više od 7.000 hrišćana.

Ovo je još jedan broj koji je bio mnogo deljen na društvenim mrežama.

Podelio ga je i republikanski kongresmen Rajli M. Mur, vodećeg glasa po ovom pitanju u Predstavničkom domu (donjem domu američkog Kongresa).

InterSosajeti je naveo spisak 70 medijskih izveštaja kao neke od izvora za njegove nalaze o napadima na hrišćane 2025. godine.

Ali u otprilike pola ovih slučajeva, originalna vest ne pominje verski identitet žrtava.

Na primer, InterSosajeti se pozvao na izveštaj Al Džazire o napadu izvršenom u severoistočnoj Nigeriji, rekavši da je prema ovoj novinskoj organizaciji „Boko Haram oteo ne manje od 40 zemljoradnika, uglavnom hrišćana, u oblasti Damboa u državi Borno“.

Ali izveštaj Al Džazire ne pominje da su žrtve bile „uglavnom hrišćani“, kao što to navodi InterSosajeti.

InterSosajeti je rekao za BBC da on sprovodi dalje analize kako bi identifikovao njihovo poreklo, ne objasnivši kako su to tačno uradili u ovom slučaju.

Jesu pomenuli njihovo poznavanje lokalne populacije i korišćenje „izveštaja hrišćanskih medija“.

Kad se sabere broj smrti pomenut u ovim izveštajima na koje se poziva InterSosajeti, to ne