Kad vam umre neko blizak, nikad ne bacajte ove stvari

Najobičniji predmeti ponekad dobiju duboko lično značenje nakon nečije smrti. Možda nemaju finansijsku vrednost, ali često nose uspomene i emocionalnu povezanost koja s vremenom postaje sve dragocenija.

Poruke, čestitke ili pisma ispisana rukom voljene osobe možda deluju kao mali detalji, ali nose trajnu emotivnu vrednost. S vremenom i najkraća poruka ili potpis na kartici postaju pravo emocionalno blago.

– Neke od mojih najdragocenijih stvari su pisma moje majke. Videti njen rukopis i ponovo čitati njene reči čini da se osećam povezano s njom. Želim da ih imam još više – piše žena koja je izgubila majku od raka u jednom tekstu o suočavanju s tugom. Ponovo vidjeti njihov rukopis, bilo na rođendanskoj čestitki ili na ceduljici, može biti neočekivano umirujuće. Takve sitnice često nude toplinu i osećaj blizine, posebno u težim danima.

Umjesto da ih prerano bacite, odližite ih u kutiju. Jednog dana mogu postati dragocen podsetnik na osobu koju volite.

Fotografije zaustavljaju trenutak, a snimci i videozapisi čuvaju glas, smeh ili onu malu pauzu u govoru, detalje koji s vremenom blede u sećanju, ali ostaju živi u srcu.

– Jedna od najtežih stvari nakon gubitka je osećaj da uspomene blede. Njihov miris, glas, osećaj zagrljaja, poželite da vam se pojave u snu samo da možete ponovo da ih osetite. Fotografije su najtačniji i najbukvalniji podsetnik na voljenu osobu – piše medij „What’s Your Grief?“.

Zadržite sve snimke, makar u početku. Kad budete spremni, stvaranje albuma, dijaprojekcija ili zvučnih uspomena može biti oblik isceljenja i način da proslavite život koji su živeli.

Pokvareni sat, omiljena ogrlica ili stare naočare možda izgledaju obično, ali pripadali su svakodnevici voljene osobe. U žalovanju upravo takvi predmeti mogu da pruže neočekivanu utehu.

Ima nečeg intimnog u osećaju da držite ono što su oni držali, da nosite nešto što je bilo deo njih ili da čuvate predmet koji ih je često pratio.

Ti objekti postaju tihi, diskretni podsetnici na povezanost. Možda vam se sada čine nevažni, ali vredi sačuvati ih, jednog dana mogu biti izvor snage, uspomena koju ćete predati dalje ili jednostavno nešto što će vas približiti onome ko vam najviše nedostaje.

Usred tuge, papirologija je poslednje o čemu želite da razmišljate ili nešto što želite što pre da rešite. Međutim, oprez je nužan.

Očite stvari poput testamenata, polisa osiguranja, vlasničkih listova, bankovnih izvoda i pravnih dokumenata treba sačuvati. Međutim, često su jednako važni ona manje očita dokumenta, pisma, svedočanstva, dnevnici, vojni zapisi.

Neki će vam trebati za administrativne poslove, zatvaranje računa ili sređivanje ostavine. Drugi postaju deo porodične istorije: povezuju generacije i čuvaju slojeve nečijeg života koji obogaćuju uspomene.

Čuvajte sve na sigurnom dok ne budete sigurni šta je važno. Ono što vam se danas čini kao gomila papira, sutra može da postane vredna poveznica s prošlošću.

U magli tuge lako se pojavi potreba za akcijom – čišćenjem, organizovanjem, stvaranjem prostora. Međutim, gubitak se ne može prevazići u jednom danu. Ono što vam je u jednom trenutku „nered“ može već u sledećem da postane most prema osobi koju ste izgubili.

Dajte sebi vremena. Sačuvajte ono što govori vašem srcu, pa makar to drugima nemalo smisla. To su delići jednog života – i ponekad upravo najmanje stvari nose najviše ljubavi, piše msn.

Video: Teolog Lazić otkriva pogrešne običaje kod Srba