Kada umor jednostavno ne prolazi: Savet stručnjaka kako prepoznati hronični umor jer posledice mogu biti opasne!

Mnogi posledice kovida osećaju i danas. Najčešće je to hronični umor koji ne prolazi. Sindrom hroničnog umora ustanovljen je kao dijagnoza pre više od pola veka, ali je posle kovida 19 postao učestaliji i transparentniji, ali i teži. Kritičan je za sve kategorije, ali najčešće pogađa starije od 50 godina i hronične bolesnike. Kako da ga prepoznamo i prevaziđemo, objasnio je gost Jutarnjeg programa, dr Branislav Milovanović, profesora kardiologije i interne medicine, neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Hronični umor ima sve više mladih, a zna se da može da dovede i do invaliditeta. Kako naglašava prof. dr Branislav Milovanović, nažalost, zahvaljujući jednoj pandemiji i sve većem broju pacijenata posle kovid infekcije, lekari su postali svesniji sindroma hroničnog umora i koliko je to stanje ozbiljno.

– Oko 20 do 30 odsto pacijenata koji su imali kovid, ulaze u tu novu bolest koja se zove sindrom hroničnog umora, koja je vrlo ozbiljna. Pojavio se ogroman broj pacijenata i sad već imamo ozbiljne cifre u Evropi i u svetu, koje su stvarno dramatične. I mnogi parlamenti se sada bave tim problemom i vodi se oštra rasprava – dodaje profesor.

Naučnici tvrde da su razvili prvi krvni test na svetu koji može da dijagnostikuje sindrom hroničnog umora Foto: Shutterstock

Kako je kovid 19 doveo do sindroma hroničnog umora

Doktor Milovanović napominje da nije samo kovid 19 izazivač ovog sindroma, već da je osvetlio tu patofiziologiju nastajanja bolesti. Inače, na Institutu „Dedinje“ je 14. novembra organizovana treća zaredom edukaciju za lekare iz cele Evrope na 19 jezika. Osvetljeni su problemi koji se dešavaju u organizmu posle kovid infekcije sa različitih aspekata.

– Dešava se potpuni slom sistema u različitom stepenu zato što su oštećene mitohondrije, ćelijske organele koje proizvode energiju. To je ono što je sa sigurnošću dokazano – ističe profesor.

Postavlja se pitanje da li to znači da koronavirus ostaje zauvek u organizmu, ali profesor kaže da postoje različite teorije i vodeći virusolozi, imunolozi navode da je to moguće, ali da ne važi samo za kovid, već i za druge viruse, čak i bakterije.

– Imamo mnoge tzv. intercelularne mikroorganizme, koje uđu u organizam, uđu u ćelije i ne možete praktično da delujete na njih. To je nizak nivo zapaljenja, a zatim imate reaktivaciju tih bakterija ili virusa koje već imamo u nama ili novu infekciju. Neko će se oporaviti, neko se neće oporaviti pa će razviti neke komplikacije kao što je infarkt, kao što je tromboembolija, kao što su oboljenja srca – objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Foto: Shutterstock

Četiri stepena sindroma hroničnog umora

Profesor ističe da je najveći problem uspostavljanje prave dijagnoze.

– Postoje četiri stepena umora, koji traje do šest meseci, pad energije pri fizičkom naporu, poremećaj sna, pad koncentarcije, pamćenje, zaboravljanje i magla u glavi i vrtoglavice – to je sve prvi stepen. Drugi stepen je kada ne možete da radite duže od dva sata i morate da idete kući. Uradite dijagnostiku i ništa se ne pokaže. Jedina dijagnostika koja može da da rezultate je neurokardiološka dijagnostika koju radimo na Institutu ‘Dedinje’“, objašnjava dr Milovanović.

U trećem stepenu hronični umor pacijenta vezuje za kuću, u četvrtom vezuje za krevet. To traje od tri meseca do godinu, godinu i po dana. Lekari bi trebalo da budu edukovani da prepoznaju simptome i imaju razumevanja za te pacijente, jer često ima pritužbi da neće da produže bolovanje, napominje profesor.

– Počeli smo saradnju i sa Institutom za psihijatriju ‘Dr Laza Lazarević’, jer jedna od najtežih komplikacija ove bolesti su psihičke promene. Svi imaju anksioznost, fobije, strahove, paniku, zbog organskog oštećenja rožnjače.Tu ne sme da se napravi greška – naglašava prof. dr Branislav Milovanović.

 Kurir.rs/RTS