Kako da sačuvate bubrege? Lekar sa Harvarda otkriva 8 ključnih navika koje sprečavaju oštećenje

Kada laboratorijski rezultati pokažu da je nivo kreatinina u krvi viši od uobičajenog, to može da bude prvi znak da bubrezi rade pod većim opterećenjem. Iako povišene vrednosti ne znače uvek ozbiljan problem, važno je reagovati na vreme i usvojiti navike koje pomažu ovim organima da funkcionišu bez dodatnog stresa.

Kako objašnjava dr Hauard Levin, glavni medicinski urednik Harvard Health Publishinga, čak i manji pad bubrežne funkcije može da bude privremen, ali i tada vredi preduzeti mere koje će sprečiti trajna oštećenja.

– Kada se funkcija bubrega smanji, nivo kreatinina u krvi raste. To može da bude prolazno, ali ako se stanje zadrži, promene načina života i praćenje drugih faktora rizika mogu znatno da uspore dalja oštećenja – navodi dr Levin.

Kontrola pritiska i šećera

Prvi i najvažniji korak je kontrola krvnog pritiska, jer je hipertenzija jedan od glavnih uzroka oštećenja bubrega. Povišen pritisak oštećuje sitne krvne sudove i filtere unutar bubrega, što s vremenom dovodi do trajnih posledica.

Hipertenzija je jedan od glavnih uzroka oštećenja bubrega Foto: Shutterstock

Podjednako važna je i regulacija nivoa šećera u krvi, jer i blago povišene vrednosti mogu ukazivati na predijabetes, stanje koje se često razvija u dijabetes tipa 2. Hronično izlaganje visokim koncentracijama šećera oštećuje fine krvne sudove u bubrezima, pa nije slučajno što je dijabetes vodeći uzrok hronične bubrežne bolesti.

– Bubrezi su izuzetno osetljivi organi, a njihovi kapilari prvi trpe posledice loših navika. Kontrola pritiska i šećera u krvi ključni su za njihovo očuvanje – naglašava dr Levin.

Smanjite unos soli i alkohola

Sledeći važan korak je ograničavanje unosa soli, jer natrijum zadržava tečnost u organizmu i povećava pritisak u krvnim sudovima. Stručne smernice preporučuju da dnevni unos ne prelazi 2.300 miligrama natrijuma, što odgovara otprilike jednoj kašičici soli.

Ljudi sa depresijom ili anksioznim poremećajem ponekad koriste alkohol kao vid samolečenja Foto: Shutterstock

Takođe, umeren unos alkohola ima zaštitni efekat. Prekomerno pijenje povećava rizik od hipertenzije, doprinosi gojenju i dodatno opterećuje bubrege. Stručnjaci savetuju da se ne prelazi više od jednog standardnog pića dnevno.

Zdravija težina, zdravi bubrezi

Ako imate višak kilograma, mršavljenje je još jedan način da pomognete svojim bubrezima. Viša telesna težina znači veći protok krvi kroz bubrege i više pritiska na njihove filtere, što dugoročno povećava rizik od oštećenja.

– Bubrezi rade poput filtera koji se s godinama troši. Svaki dodatni kilogram i svaka cigareta ubrzavaju taj proces – upozorava dr Levin.

Zato je prestanak pušenja jedan od najvažnijih koraka, jer duvan oštećuje krvne sudove, uključujući i one koji snabdevaju bubrege kiseonikom i hranljivim materijama.

Kretanje i hidratacija

Redovna fizička aktivnost takođe doprinosi očuvanju bubrega. Aerobne vežbe, kao što su brzo hodanje, plivanje ili vožnja bicikla,  održavaju krvne sudove elastičnim i omogućavaju lakši protok krvi kroz bubrežne filtere.

Aerobne vežbe održavaju krvne sudove elastičnim Foto: Shutterstock

Podjednako važna je i dobra hidratacija. Dovoljna količina tečnosti omogućava bubrezima da efikasno eliminišu toksine. Za većinu muškaraca, preporuka je oko 15 čaša tečnosti dnevno, uključujući vodu, voće, povrće i supe. Kod žena je taj broj obično nešto manji.

Na kraju, lekar upozorava da bi trebalo biti oprezan sa lekovima protiv bolova koji se izdaju bez recepta. Dugotrajno ili prekomerno uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (poput ibuprofena i naproksena) može da ošteti bubrege, naročito kod onih koji već imaju smanjenu funkciju.

– Ako ih koristite, držite se preporučenih doza i nikada ih ne uzimajte preventivno ili bez potrebe – savetuje dr Levin.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs

Hronična bolest bubrega je tihi ubica: Prof. dr Vešović otkriva ko je u najvećem riziku i kako da ne dođete do dijalize