POZNATI DETALJI: Kako se Balkan seća Dejvida Bouvija, maštovitog rokenrol buntovnika

BBC/Jakov Ponjavić/Getty Images

Stotine i stotine šarenih kišnih kabanica ispunjavalo je otvoreni stadion u Zagrebu.

Tog 5. septembra 1990. prisutni su, uprkos kiši i jakom vetru, nestrpljivo cupkali, iščekujući koncert muzičara koji je pomerao granice umetnosti – Dejvida Bouvija.

Nekoliko dana ranije, u glavnom gradu Hrvatske je nastupilo još jedno veliko ime rok scene – Tina Tarner, a samo nekoliko meseci kasnije granice bivše Jugoslavije nestaće sa svetskih mapa.

Pre nego što će se Bouvi ‘spustiti’ na pozornicu u crnim pantalonama i beloj košulji i prigrliti mikrofon, kiša je gotovo u potpunosti stala.

Dobovanje kapi zamenili su rifovi gitare i melodija numere Space Oddity o Majoru Tomu koji sedi „u limenoj konzervi daleko iznad sveta“ u Kontrolnoj stanici i opisuje život u svemiru.

Kao na traci, bez mnogo razgovora između pesama, Bouvi je poput vremeplova, vraćao publiku na same početke diskografije, priseća se Zagrepčanin Daniel Rožić, tada 21-godišnjak.

„Ni njegovi najveći obožavatelji ne bi mogli složiti bolju plejlistu pesama koje su odzvanjale sa stadiona Maksimir, a jedino ostaje žal što je prekratko trajalo“, kaže on za BBC na srpskom.

Dejvid Bouvi nastupao je u Zagrebu i 1997. godine, što je bio i poslednji put da ovaj svojevrsni muzički kameleon nastupa na Balkanu.

Tokom gotovo poluvekovne karijere poigravao se žanrovima, prigrlivši rok, fank, pop, industrijal i avangardne instrumentale, a svaku etapu njegovog rada pratio je i novi specifičan imidž.

„Njegovi novi albumi su bili podjednako dobri kao oni sa početka karijere – napravio je nešto nemerljivo.

„Talentovan i sposoban čovek koji je voleo da rizikuje, bio je podjednako dobar u svakoj fazi karijere, a bilo ih je podosta“, kaže Hrvoje Horvat, muzički kritičar za BBC na srpskom.

Ovaj nesvakidašnji umetnik imao je nekoliko alter ega: od crvenokosog Zigija Stardasta, Aladina Sejna sa munjom preko lica, Majora Toma, do slepog čoveka u odelu iz faze albuma Heathern (2002).

Časopis Roling Stouns je album The Rise and Fall Of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda, da bi ga na kraju ubili obožavaoci, stavio na 35. mesto od 500 najboljih svih vremena.

Bouvi je objavio 26 albuma, a poslednji, Blackstar, simbolično je izašao na njegov 69. rođendan – 8. januara, a dva dana kasnije je preminuo 10. januara 2016.

‘Poput paukove mreže’

Turneja, koja je 1990. prvi put dovela Dejvida Bouvija na prostor bivše Jugoslavije nazvana je Sound + Vision.

Koncert su neprestano najavljivali na tada vrlo popularnom Radiju 101, a atmosfera uoči dolaska „jedne od najvećih muzičkih ikona“ je toliko ključala da je njen toplotni talas zapljusnuo i Daniela Ružića.

Nekoliko meseci ranije vratio se u rodni Zagreb iz Srbije sa jednogodišnjeg vojnog roka, gde je sa vršnjacima iz cele države u slobodno vreme slušao muziku, između ostalog, na vokmenima.

Među kasetama koje su se vrtele u maloj kasarni u Pirotu, na istoku Srbije, bilo je i Bouvijevih.

„Znao sam tek nekoliko hitova, poslušao sam jednu kompilaciju i poželo da ga ‘upoznam’ lično“, priča Ružić.

Nestrpljivost publike da konačno vidi izvođača, kojeg su zamišljali na osnovu slušanja specijalizovanih radijskih emisija, tog poznog letnjeg dana se primećivala na svakom koraku, priseća se 36 godina kasnije.

„Dok reflektori šaraju po pratećem bendu (…) iz tame izlazi, poput pauka mreže, Bouvi.

„Vretenast, u prozračnom imidžu barokne rok-zvezde tipa lorda Bajrona, podseća s plavom kosom i koščatim licem, te rudimentarnim pokretima pantomime uz lagane gotovo sloumoušn kretnje prilazi mikrofonu i pozdravlja na našem jeziku već dupke ispunjeni stadion“, zapisao je Gordan Bobinac, a sačuvao Jugopapir.

Daniel Ružić/Privatna arhivaKoncert Dejvida Bouvija u Zagrebu 1990. godine gledalo je oko 50.000 ljudi

„Ne znam ko sve od mojih prijatelja i poznanika nije bio na tom nezaboravnom događaju.

„Verujem da su ga neki i dočekali poput Elvisa Prislija sa kojim Bouvi deli datum rođenja, a kom se i sam divio u adolescentskim danima“, prepričava Ružić.

Negde na travi, nekoliko metara dalje od njega bila je, ispostaviće se kasnije, njegova buduća supruga.

„Koncert u Zagrebu pokazao je ko je Bouvi, šta je do tada napravio i zašto ga obožavaju milioni širom sveta.

„On je u tih sat i po ostavio i više nego zapažen utisak i na one koji do tada nisu kupovali njegove ploče“, kaže ovaj Zagrepčanin.

Među 50.000 ljudi koliko je bilo na zagrebačkom stadionu bio je i Hrvoje Horvat, tada 25-godišnjak, već opčinjen muzikom ovog britanskog pevača i kantautora.

„On je već imao ekstravagantne turneje i punio je stadione – uveo je skupu scenografiju, dramaturgiju, mnogo tehnoloških inovacija“

„Ono što su Bitlsi bili 1960-ih, Bouvi je bio deset godina kasnije u art rok fazi, da bi već u narednoj dekadi izrastao u jednu od najvećih pop zvezdi“, priseća se Horvat koji je jednog od omiljenih muzičara uživo slušao sedam puta.

‘Osećaj zbog kojeg srce i dalje zaigra’

Bouvi se ponovo vratio u Zagreb 1. jula 1997. godine, nastupajući u omanjem gotovo polupraznom Domu sportova.

Štošta se promenilo od njegovog prvog sletanja na balkansko tlo – završio se krvavi rat i Hrvatska je uveliko bila samostalna država.

Bouvi je godinu dana ranije primljen u Kuću slavnih rokenrola i možda više nije imao crvenu kosu, iscrtanu munju preko lica, ali je ostao nezaustavljiv buntovnik na bini, pojavivši se bosonog.

Te letnje večeri 22-godišnja Lidija Menges je stiskajući plavu ulaznicu znatiželjno iščekivala da zaigra uz numere poput Rebel, Rebel, Heroes, Ashes to Ashes, China girl, Absolute beginners, Young Americans, Starmen, Fame, Let’s dance….

„Kada se ukazao na bini s osmehom koji nije skidao do kraja nastupa, zarazio nas je pozitivnom energijom koja se zadržala mesecima“, priseća se za BBC na srpskom.

Za zagrevanje i dobru atmosferu potrudio se Dino Dvornik koji je nastupio kao predgrupa, a onda se scenografija potpuno promenila.

Na pozornicu su se „dokotrljale“ oči –