Kako se otkriva ADHD i autizam kod odraslih i zašto se često pogrešno tumače kao depresija?

„Život bez dijagnoze često izgleda ovako: znate da ste pametni, ali ne možete shvatiti zašto vam toliko toga ne ide. Znate da se trudite, ali rezultati ne prate trud. Osećate se različito, ali ne znate zašto. Internalizirali ste poruke „mogao/la bi više da hoćeš“, „previše si osetljiv/a“, „ne znam šta je s tobom“. To stvara lošu sliku o sebi kao osobi koja je „defektna“, „lenja“, „nedorasla“, „nesposobna“. Dijagnoza u odrasloj dobi može se doživeti kao gubitak, jer otvara pitanje „šta je sve moglo da bude drugačije“, ali istovremeno je i oslobođenje“, kaže Lea Ivančić Žic i podseća: