KAVAČKI KLAN U LOVU NA TITOVO BLAGO! Unajmili privrednika sa Cetinja da uradi OVO – žele dragocenosti iz vile u Meljinama (FOTO)

Pripadnici kavačkog klana zainteresovani su za kupovinu dragocenosti iz nekadašnje Titove rezidencije Lovćenka u Meljinama, pa su u tu svrhu angažovali jednog cetinjskog privrednika da u njihovo ime završi taj posao, tvrde izvori “Vijesti” iz bezbednosnog sektora.

Rečeno je i da su tajni agenti, istovremeno došli do saznanja da je iz nekadašnje Titove rezidencije godinama iznošen sitni inventar – ćupovi, bakar, slike…

Navodno, među onima koji su operativno sumnjivi za krađu dragocenosti, nekoliko je osoba koje su bile radno angažovane u bolnici Meljine u vreme privatizacije te zdravstvene ustanove i oni koji su imali neograničen pristup vili.

S tim saznanjima, prema rečima jednog od sagovornika, upoznata je i javna policija.

„Imajući u vidu pozicije na kojima su bili angažovani, značajno je istražiti da li su upravo te osobe, kroz zloupotrebu službenog položaja i krađom, pribavili nezakonitu korist“, rekao je taj izvor.

Iz Uprave policije nisu odgovorili da li istražuju nestanak dragocenosti i inventara iz nekadašnje Titove rezidencije Lovćenka u Meljinama.

„Ako da, kada je ta istraga otvorena? Da li je utvrđeno što je sve nestalo iz tog objekta i koja je procenjena vrednost nestalih stvari? Da li je bilo ko od bivših zaposlenih saslušan u toj istrazi“, pitanja su poslata UP na koja nije odgovoreno.

Vila Lovćenka, rezidencija doživotnog predsednika nekadašnje SFRJ Josipa Broza Tita, nalazi se u krugu Opšte bolnice u Meljinama.

Objekat sa četiri luksuzna apartmana izgrađen je početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada i vila „Galeb“ u Igalu – kao druga Titova rezidencija.

On, međutim, nikada u njoj nije boravio, ali su u vili održavane sednice Vrhovnog saveta odbrane SFRJ, kasnije SRJ.

Vila je služila za odmor republičkog i saveznog političkog i vojnog vrha.

Među „viđenijim“ gostima bili su Boris Tadić i Nebojša Pavković, tadašnji ministri odbrane SRJ, bivši vršilac dužnosti predsjednika Srbije Nataša Mićić, rukovodioci VMA iz Beograda i više stranih državnika.

Kompleks u kojem se nalazi – Centar vojno‑medicinskih ustanova u Meljinama, 2008. godine prodat je konzorcijumu predvođenom Atlas Grupom za oko 5,6 miliona evra.

U 2013. vila je izdata u zakup firmi Azmont iz Azerbejdžana na tri godine.

U vili je bio smešten „Azmont studio centar“, radili su arhitektonsko-dizajnerska kompanija „Harper Downie“ iz Londona, partner „Azmonta“ na projektu turističkog kompleksa Portonovi, na mestu bivše vojne kasarne u Kumboru.

„Vijesti“ su još tada objavile da je projektom kompleksa predviđeno rušenje vile Lovćenka zbog, kako je obrazloženo, „nestabilnosti i klizanja terena“.

Prema ugovoru, kompleks Meljine trebalo je da bude završen za dve godine, ali se to nije dogodilo.

Vila Lovćenka ostaje jedan od zaboravljenih artefakata bivše Jugoslavije – sagrađena kao simbol državne moći i luksuza, a sada prepuštena zaboravu.

Titove rezidencije bile su razasute širom bivše Jugoslavije – od Briona i Kupara, preko Karađorđeva i Bledskog jezera, do Igalа, Meljina i drugih skrivenih uvala na Jadranu.

Građene su kao diskretni, ali raskošni punktovi moći: sa privatnim plažama, bioskopskim dvoranama, lovištima, bazenima, posebnim pristaništima za jahte i heliodromima, daleko od očiju javnosti, a blizu ključnim tačkama politike i bezbednosti.

U njima su se održavali ne samo odmori i prijemi, već i najvažniji sastanci jugoslovenskog partijskog i vojnog vrha, tihi susreti sa svetskim državnicima, dogovori koji su se retko beležili u zapisnicima.

Luksuz se ogledao u skupom nameštaju, umetninama, kristalu i porculanu, ali i u specijalno obučenom osoblju i vrhunskoj logistici koja je pratila svako putovanje.

Paradoks Titovih vila je što u neke od njih on gotovo nikada nije kročio – završene kasno, pravljene „za svaki slučaj“ ili samo povremeno korišćene od strane drugih funkcionera.

Posle raspada Jugoslavije deo tih objekata postali su hoteli, deo je dat u zakup investitorima, a mnoge su ostale zarobljene između tranzicije, privatizacija i zaborava, pretvorene u neme spomenike jednog završnog izdanja jugoslovenskog sna o moći, luksuzu i posebnosti.

Kurir.rs/Vijesti