OVO JE U CENTRU PAŽNJE: „Ko je na vlasti 13 godina?“: Stručnjaci komentarišu izjavu ministra Malog da je za pad privrednog rasta kriva „obojena revolucija“

Rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji prošle godine i zvanično je iznosio dva odsto, kako je pre nekoliko dana saopštio Republički zavod za statistiku. Pre nešto više od godinu dana državne institucije poput Ministarstva finansija bile su ubeđene da će privreda porasti za četiri odsto.

Kako i zašto je došlo do toga da se stopa rasta u prošloj godini prepolovi, postoje različite teorije.

Oni koji su na funkcijama glavnu krivicu svaljuju na spoljne faktore, a ne propuštaju priliku da okrive „blokadere“, „obojenu revoluciju“ i uopšte, svale odgovornost na građane koji već više od godinu dana protestuju, u početku zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, a sada već zbog tušta i tma razloga, od nezadovoljstva građevinskim projektima do propasti poljoprivrede.

Svoj doprinos ovoj raspravi dao je juče i ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu.

„Imamo usporenu stopu rasta, ali nekako svi zanemaruju haos i pokušaj obojene revolucije koje smo imali u Srbiji. Naravno da smo imali manje stranih direktnih investicija. Hajde, ljudi, budite realni, kada vidite ljude koji prete smrću, kamenicama, koji uništavaju imovinu, naravno da će investitori da stanu i kažu: hajde da ne investiramo u Srbiju“, rekao je Mali prilikom izlaganja na Kopaonik biznis forumu.

Sagovornici Danasa ističu da je ministar u startu napravio manipulaciju nazivajući proteste obojenom revolucijom, a onda ukazuju i da odgovornost za ekonomske rezultate države imaju upravo oni koji je vode.

Ekonomista Saša Đogović napominje da obojene revolucije nema, jer da je zaista to što vlasti tvrde ne bi protesti trajali skoro 16 meseci.

„Kao prvo obojene revolucije nema. Drugo, na društveno-političku krizu u Srbiji vlast nema adekvatan odgovor. Takva situacija predstavlja rizik za investitore i to je dovelo do ovakve ekonomske situacije, posebno u prvih devet meseci prošle godine“, smatra on.

Prošle godine je zabeležen pad turističkog prometa i priliva od turizma, a pale su i strane direktne investicije, napominje on, ali ne samo kod nas, već i u svetu.

„Povećani su troškovi rada, pa je zbog toga došlo do dezinvestiranja u radno intenzivnim sektorima. Kompanije iz tekstilne industrije, proizvodnje obuće i drugih oblasti su zatvorile fabrike. Na kraju tu je NIS. Tokom cele prošle godine NIS nije mogao normalno da posluje, što znači da nije bilo investicija. Poslednjih mesec-dva uopšte nije radila rafinerija, a to je pogodilo i petrohemijsku industriju. Dakle, za sporiji rast su krive greške strateške prirode koje je vlast pravila, kao u slučaju NIS-a i nepostojanje adekvatnog odgovora vlasti na društveno-političku krizu“, zaključuje on.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je nazivanje protesta obojenom revolucijom samo mantra koju ova vlast servira javnosti da bi bacila senku na ovo što studenti rade.

„Što se tiče smanjenja privrednog rasta, to je pre svega rezultat nesposobnosti predsednika Vlade, ministra privrede, ministra finansija i guvernera Narodne banke Srbije. Mi smo vrlo vešti da krivce tražimo na drugoj strani, uvek nam je neko drugi kriv. A ko ima već 13 godina svu vlast?
Kada ide dobro, onda sva čast, ali kada ne ide, onda se zna ko je kriv. Sportskim rečnikom, trener je kriv za neuspeh“, poručuje Dugalić.

Ono što je ekonomska tema prethodnih nekoliko godina, a neretko se spominje i na Kopaonik biznis forumu, je kraj privrednog modela zasnovanog na stranim investicijama i jeftinoj radnoj snazi.

Peđa Mitrović, generalni sekretar Stranke slobode i pravde, ukazuje da je industrijska proizvodnja u Srbiji u padu od polovine prošle godine.

„Industrija pada zato što je pogrešan ekonomski model koji se predstavljao kao zlatno doba završio svoj radni vek, a ne zbog protesta, blokada i Naftne industrije Srbije. Zlatno doba bilo je samo kratkoročna stimulacija domaće privrede van mogućnosti Srbije i sad dolazi na naplatu“, ocenjuje Mitrović.

On ističe da je subvencionisanje stranih fabrika, oslanjanje na jeftinu radnu snagu i zaduživanje kod kineskih kreditora za preplaćene infrastrukturne projekte iscrpelo resurse zemlje.

„Štampanje novca je podstaklo inflaciju, i dok su cene u Srbiji izražene u evrima naglo porasle, troškovi poslovanja su skočili i oterali investitore.
Sad se vidi koliki su problemi nastali za to što su malu i srednju domaću privredu ugušili korupcijom i potpuno zanemarili, jer bi upravo te kompanije danas morale biti motor razvoja privrede, a njih nema. Osim toga, ozbiljne kompanije sa visokom tehnologijom ni ne razmatraju ozbiljnije dolazak u Srbiju, jer neće da posluju u sistemu bez pravila i gde je korupcija modus vivendi režima“, tvrdi Mitrović dodajući da je potrebno okrenuti se razvoju domaće privrede, rastu produktivnosti i institucionalnoj stabilnosti, „jer Srbiji ne preti kriza, već dugotrajna stagnacija“.

On ističe i da u predlogu budžeta za 2026. godinu koji je spremalo Ministarstvo finansija Siniše Malog, ni na jednom mestu nije pomenuta obojena revolucija kao razlog nižeg rasta u 2025. godini.

„Toliko kredibilnosti njegove izjave“, zaključuje Mitrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.