KO JE NASER ORIĆ KOJI SE SLIKAO SA ACOM LUKASOM? Bio Slobin telohranitelj, a Srbi ga terete za zločine i pamte kako je komandovao: „NE PUCAJ, VATAJ ČETNIKE“

Fotografija srpskog pevača Ace Lukasa sa Naserom Orićem, bivšeg komandanta jedinica Armije Republike Bosne i Hercegovine na teritoriji Srebrenice tokom rata, izazvala je veliku buru u javnosti. Susret sa Orićem desio se u restoranu u centru Sarajeva, gde često sedi pevač Šerif Konjević.

Naser Orić uhapšen je 10. juna 2015. u Bernu po poterniciji Srbije, na putu za Švajcarsku, gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice Srebrenice. Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. Suđeno mu je pred međunarodnim sudom pravde u Haškom tribunalu za masovne zločine počinje nad srpskim i drugim nemuslimanskim stanovništvom tokom 1992. i 1993. 

Orića je Haški tribunal 2006. godine osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.

1/7

Pročitaj i ovo:
„DVA PUTA SU SE BORILI ZA MOJ ŽIVOT“ Lea Kiš o najtežem periodu u životu i gubitku bebe: Imala sam tešku operaciju

Vidi galeriju

Naser Orić Foto: ZORAN LESIC / AFP / Profimedia, Printscreen Facebook, Facebook

Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo „da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu“ iako su postojali brojni svedoci koji potvrđuju da je on predvodio akcijama ubijanja.

Bio Slobin telohranitelj, radio kao izbacivač u klubu u Beogradu

Orić je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu. Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine.

Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.

U „medijskoj biografiji“ navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku „Metro“ u Knez Mihailovoj ulici.

Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.

Evakuisao se helikopterom

Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.

Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je, sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na područje pod kontrolom Armije BiH.

Orić i Muhić optuženi su za zločin nad ratnim zarobljenicima na području Bratunca i Srebrenice. Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.

Svedočenja Srba o stravičnim ubistvima 

Mnogobrojna su svedočenja stradana Srba u selima u okolini Srebrenice. Pre nekolik godina na godišnjici stradanja Srba na Petrodovdana na groblju u Zalazju Kurirovom novinaru ispričali su stravična stradanja Srba.   

Mile Stanojević na Petrovdan je izgubio brata Boža, godinu dana ranije i drugog brata Radisava, majka Stanojka godinama živela od groba do groba svojih sinova. Umrla mučenica.

– Ovde je bila kuća, stara, vlasništvo Rakića. Predveče, pre povlačenja, Orićevi su u kući zatekli desetak ranjenika, Srba, naslagali su preko njih automobilske gume. Na ovom mestu ti mučenici živi su izgoreli. Sve to iz susedne kuće, sakriveni ispod krova, s bombama u rukama, gledali su troje-četvoro meštana… Srećom, nisu ih našli, ali jesu vlasnika kuće, koga su živog zapalili, prepoznali smo ga samo po pantalonama – svedočio je Stanojević.

1/12

Vidi galeriju

KRVAVI PETROVDAN KOJI SRBI NEĆE ZABORAVITI: Naser Orić komandovao „NE PUCAJ, VATAJ ČETNIKE“, ranjenike spaljivali žive Foto: Kurir.rs/Zoran Šaponjić

Pored puta kroz selo pre tri godine, istog onog na kome je Milova majka Stanojka Stanojević na krvavi Petrovdan gledala Nasera Orića na belom konju kako komanduje svojima: „Ne pucaj, vataj četnike žive“. bile su postavljene slike pobijenih Srba. I onih u Zalazju i onih u Sasama, Kravici, Bljevču, Zagonima. Gde god srpsko selo, tu i srpsko stradanje. Među njima i slike malog Slobodana Stojanovića, Mire Dragičević, sudije Slobodana Ilića. Sudija se, kažu, ni mravu u selu nije zamerio, Naser ga na Petrovdan odveo ka Srebrenici, pa mu izvadio oči, isekao uši i zaklao nadomak zaštićene UN zone.

Anđelija Rakić se savila oko tri spomenika, na jednom slika oca Momčila, na drugom brata Mila, na trećem strica Miodraga. Svi pobijeni na Petrovdan. Mila su našli mrtvog koji dan kasnije, Miodragove kosti pre pet-šest godina, Momčilovih još nema.

– Sećam se ko juče da je bilo, majka i ja smo bile u Srbiji kad su javili za tatu i strica, za brata su prvo rekli da je uhapšen… Posle, kad su mami rekli za Mila, samo je jadnica pala na zemlju. Najgore mi je što otac nije nađen, što mu nema kostiju, još gore što Mile nije ostavio potomstvo, bio je oženjen samo tri meseca kad je rat počeo. Iza toga još gore boli ova nepravda, nečije žrtve postoje, nečije ne – ispričala je na groblju u Zalazju Anđelija tada Kurirovom novinaru Zoranu Šaponjiću.