„Ko Nikoljdan slavi mrsno bolje da ne slavi“ Mnogi Srbi greše pa pored ribe stave pečenje, ovo se nikako ne sme

Veliki broj domaćina širom naše zemlje i dijaspore sutra slavi Svetog Nikolu, najrasprostranjeniju krsnu slavu. U narodu je odavno poznata izreka da „pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu“, što najbolje oslikava značaj ovog praznika u svakodnevnom životu.

Za razliku od mnogih drugih slava, Nikoljdan se gotovo uvek slavi posno, jer pada u vreme Božićnog posta. Trpeza je jednostavna, ali bogata simbolikom, posna jela, slavski kolač, žito i sveća čine osnovu obreda, dok je suština slave u okupljanju porodice, molitvi i sećanju na pretke. Međutim, neki domaćini i dan danas na trpezu pored ribe stave i meso, pečenje, što je zapravo, prema oceni sveštenstva, ruganje slavi u svecu.

Verski analitičar Draško Đenović kaže za Kurir da crkveni podaci kažu da ovo jeste najčešća slava u Srbiji.

Draško Đenović o Svetom Nikoli Foto: Kurir Televizija

Slavite kako treba ili promenite slavu 

– U davna vremena kada su se Srbi hristijanizovali, porodice prihvatale slavu i sveca, a hrišćanstvo se prenosilo s kolena na koleno, slava s oca na sina, sticajem okolnosti najveći broj ljudi je prihvatio Svetog Nikolu kao zaštitnika. Vremenom otkad su Srbi počeli da slave slavu ovo je postala najčešća slava – kaže Đenović i naglašava da je Nikoljdan uvek posna slava:

– Onaj ko slavi mrsno bolje i da ne slavi jer se time ruga svojoj slavi i svecu. Ili slavite po crkvenim pravilima ili nemojte slaviti. Ne može ono „ja slavim na svoj način“. Slavite kako treba ili promenite slavu, uzmite mrsnu koja ne pada u vreme posta, ali i ako ona padne u dane kada se posti onda bi trpeza ponovo trebala da bude posna.

Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu Foto: Shutterstock

Slavu ne slavite u kafani

Iako se način obeležavanja slave vremenom menja, njena suština ostaje ista. U savremenom društvu, gde se često ističe materijalni aspekt proslave, verski analitičari i sveštenici podsećaju da je slava pre svega duhovni događaj, a ne društveni spektakl.

Slavski kolač najbitniji na slavskoj trpezi Foto: Pawparazzi / Alamy / Profimedia

– Slavu ne treba slaviti u kafani, već u porodičnom domu. Razumem da neki domaćini imaju manji prostor, ali nije cilj od slave praviti svadbu, već je obeležiti u krugu porodice sa slavskim kolačem, žitom, svećom i vinom. Krsna slava nije prilika da se razbacujemo i pokazujemo svoj materijalni status, niti da nabacujemo komplekse ljudima koji možda nisu u mogućnosti da uzvrate onako kako očekujemo. Ljudi treba da žive skromno u skladu sa Hristovim jevanđeljem, da sveca proslave skromno jer to nije ni mesto ni vreme da dokazujemo – objašnjava Đenović i apeluje na ljude da se suzdrže od alkohola i svega što ne priliči svečanom skupu.

Nikoljdan je praznik koji ne okuplja samo porodice koje ga slave, već i prijatelje, komšije i kolege, čime ova slava prevazilazi verske okvire i postaje deo šireg kulturnog identiteta.