PREGLED DOGAĐAJA: Ko tebe pecivom, ti njega čokoladicom: Reporter Danasa na studentskom štandu u Kragujevcu

Uprkos hladnoći entuzijazma i elena ne manjka ni kod organizatora ni kod potpisnika. Kragujevčani su se se odazvali studentskoj akciji prikupljanja potpisa sa samo jednom jedinom željom, da se nešto konačno promeni. Na bolje, naravno.

Vetar fujuče, ledeno je ali ekipa studenata u žutim i oranž prslucima je već tu, na punktu kod Velikog parka. Štand postavljen na sabajle sa natpisima „Raspiši pobedu”.Sa zvučnika odjekuje „Za milion godina”. U daljini, kod autobuske stanice onako, ovlaš parkiran policijski fića.

Iskreno, mislili smo da ćemo da budemo prvi ovog ledenog jutra, ali bez ikakve kolegijane surevnjivosti konstatujemo da je ekipa N1 stigla na lice msta pre nas. Čestitamo.

– Na punkotovima u Stanovu i na Aerodromu samo „vri” ali tamo su pijace, ko će ovde da dođe u nedelju jutro. Ništa dok ne krenu ljudi u Šumarice, pomalo su skeptični iz logističe podrške studentima predstavnici zborova građana i IT Blokade.

Ali, utisak ume i da pevari. Za istoriju beležimo da prvi gospodin koji potpisuje studentsku inicijativi ima psa sa imenom Alfa. Jaka simbolika. Baš.

Uz zvuke „Bela ćao” građani potisnici se već grupišu oko štanda.

– Je l mora lična karta, je najčešće pitanje.

– Ne, odgovaraju studenti.

– A, matični broj?

– Ni to. Samo kontakt, ko želi, pojašnjavaju oni.

Vladan Bujaković (63) živi tu kod Parka je jedan od prvih potpisnika.

– Trbalo je ovo odavno da se organizuje i odavno da potpišemo. Meni su deca van zemlje. Tamo su zasnovali porodice i nemaju nameru da se vraćaju. Ali, potpisujem zbog ove dece koja su ostala i koja ovo organizju. Da makar oni ne moraju da idu, a možda se nekada i moji unuci odluče da žive ovde, ikskren je on na nedeljnoj jutarnjoj hladnoći.

Ispade da je jutarnja šetnja pasa idealan povod da se što pre obavi podrška studentima.

– Zašto potpisujem?! Pa, čoveče?! Jedan čovek je uzurpirao sve. Vlast, državu, uzurpirao pa uništio institucije, obesmislio zakone, pravosuđe… Eto, zato. Imam dva deteta i oni ne vide nikakvu perpsktivu u ovoj i ovakvoj zemlji, kaže nam Kragujevčanin koji je takođe, „tu blizu” iz Vašarišta.

Dok ide „Ne mogu dapoverujem čemu sada prisustvujem” a potpis daje i penzioner sa kucom. Kratak je i konkretan, dok, ne bez ponosa, pali cigaretu posle obavljene građansko-studentske dužnosti.

– Ovo nije dno dna već – bezdno. Nema ispod. Nadam se da će nešto da se promeni. Na bolje, naravno, lapidarn je on u tumačenju svoje motivacije za podrušku studentima.

Uz taktove „Kada misliš da si sam” već se formira ozbiljnija gužva oko štanda. Mora da se donese još jedan sto. Predstavnici zborova (nadimak poznat redakciji) priskaču u pomoć. Studenti dele papire sa svojom odlukom, činom građana Srbije u odbrani Ustava Republike Srbije i prava „svakog od nas da odlučujemo o našoj državi”. Tu je i saglasnost na se podaci mogu koristiti isključivo u svrhu informisanja o aktivnostima studenata. I, podaci: ime i prezime, godina rođenja, opština u kojoj živite, e-adresa i kontakt telefon. Ko hoće da ostavi, ko neće nije obavezno. Na stolu registratori sa „naslovom” Veliki park za prikupljene potpise i olovke „Studenti pobeđuju”.

Foto: Z. S. M.

Foto: Z. S. M.

– Samo olovka Srbiju spašava, konstatuje žena koja daje svoj potpis i zaokružuje DA na početku i kraju „Odluke”.

– Da vas bude što više i da što više ljudi potpiše, poželela im je sledaća Kragujevčanka u redu koja potpisuje.

Stiže i čaj za zagrevanje i okrepu a i „Što mi lažeš babu”.

– Nisam ponela naočare. Je l možete vi da mi pomognete da popunim, pita jedna baka.

– Može, priskaču u (is)pomoć studenti.

– Ja nisam iz ovog grada. Je l mogu da potpišem ovde u Kragujevcu, pita čovek sa očiglednim vojvođanskim akcentom.

– Može, nastavljaju da informišu studenti angažovani na štandu.

Čovek je inače iz Novog Bečeja ali trenutno radi u Sabanti kod Kragujevca. Veteran je ovakvih akcija. Naglašava da je „pešačio sa studentima do Vršca”. Pa, ni relacija Sabanta – Veliki park u Vašaištu nije baš mala.

Uz pesmu „Svi u blokade” na semaforu zastaje crveni autobus gradskog prevoza. Otvaraju se vrata i kroz njih se pomalja čovek koji uzvikuje – pumpaj! Ovacije, aplauz i, naravno, odgovor – „pumpaj, pumpaj!”

– Da još više pumpate deco. Pumpajte!, uzvikuju dve gospođe koje prilaze punktu da daju potpise. U obližnjoj pekari kupile su i pecivo stuentima za doručak. Oni blagodare i uzvraćaju im čokoladicama.

Red sve veći, a nekako stade i vetar. Vreme se prolepša. Otopli.

– Ovo nije samo naša, već zajednička borba. Građani ako žele mgu da ostave svoj kontakt kako bi smo ih obaveštavali o našim daljim akcijama i planovima. Takođe, da generano vidimo njihovu brojnost i zainteresovanost za naše delovanje, kaže za Danas studentkinja Teodora Milićević sa Ekonmoskog fakulteta koja je sa kolegama na punktu kod Velikog parka, dodajući da je, za sada, zadovoljna odzivom.

Po njenim rečima „jeste hladno” ali su svi okupljeni veseli i nasmejani. I jesu, baš.

Neki se fotografišu dok se potpisju i promptno to izbacuju na mreže.

– Mnogi su još uvek neobavešteni da se odžava ova akcija. Da „rašiimo” priču, objašnjava nam mladić koji je se upravo potpisao, fotografisao i to podelio.

– Ih, do podne ima da naguramo 30 posto, ceni jdan ugledni penzioner iz kraja koji daje svoj cenjeni potpis u povratku sa pijace (dobro, neki prioriteti moraju da se