Kruna je rođena sa 700 grama i 1% šanse da preživi: Priča o čudu koje prkosi svim medicinskim pravilima (Foto)

Kruna je došla na svet u petom mesecu trudnoće. Kad sam je, odmah nakon porođaja, prvi put videla u inkubatoru, delovala je gotovo nestvarno – tako mala, tako krhka. Duga svega 32 centimetra, spojena na čitavu mrežu aparata, izgledala je tako bespomoćno. Iako sam se trudila da se pripremim, ništa me nije moglo pripremiti za taj prizor. U trenutku kad sam je ugledala, noge su mi zakazale, sve se zamaglilo… Slomile su me emocije, pridržavali su me da ne padnem.

Ali mala Kruna je odlučila drugačije. Sa jedva 700 grama, prkosila je svakoj prognozi, svakom strahu, svakom „ne može“. Danas je ona nasmejana, uporna i živahna dvogodišnja devojčica, a Jelena kaže da je taj period borbe i bola, uprkos svemu, najlepša životna trauma koju nosi.

– To mi je bila druga trudnoća, potpuno uredna – počinje Jelena. Međutim, problem je nastao usled infekcije ešerihijom koja nije adekvatno lečena. Uprkos lekovima, infekcija se širila, CRP je nenormalno rastao, bila je u pretseptičnom stanju.

Trudnoću je vodila privatno, a lekar koji ju je do tada uveravao da je sve u redu iznenada joj je rekao da hitno mora za Beograd. U GAK „Narodni front“ uradili su sve analize, dali duplu dozu antibiotika, a onda je stigao šok – stanje se pogoršavalo iz sata u sat i trudnoću je, radi njenog života, trebalo završiti.

– Porođaj?! Kakav porođaj?! – priseća se Jelena kroz suze.

– To nije bila rečenica koju sam mogla da razumem. Bila sam u šoku. Dali su mi „bromazepam“, a neonatolog mi je rekao da šanse za preživljavanje iznose jedan odsto. Jedan. Jedva sam prošla pola trudnoće. Bila sam u tzv. sivoj zoni –to nije bio ni pobačaj ni porođaj. Rekli su mi da moja beba može da ostane slepa, gluva, nepokretna, da dobije cerebralnu paralizu… ili da nikada ne postane svesno biće – da bude biljka.

Lekari su joj pričali o mogućim posledicama, tražili da donese neke teške odluke – da li da bebu, ako bude ispod 500 grama, stave samo na kiseonik, gde su manje šanse za preživljavanje, ili da je odmah stave na respirator. Jelena nije bila spremna za ta pitanja ni te odluke.

Ipak, izbora nije bilo. Porodili su je indukcijom.

– Na ultrazvuku je bila lepo postavljena, ali tokom porođaja se okrenula i krenula karlično. Uspavali su me i nekako… Nekako su je izvukli. Kad sam se probudila, doktori su rekli: „Mama, beba nas je potpuno iznenadila.“

Kruna je zaplakala na rođenju. Nije reanimirana. Samo su je intubirali i odneli. Jelena je dva sata kasnije, uz muževljevu pomoć, otišla da je vidi.

– Nisam stigla ni da se obradujem što je živa. Rekli su mi da su prva 72 sata presudna.

Kruna je još tog dana dobila krvarenje na mozgu, a uveče prvu transfuziju. Gubila je na težini. Vrlo brzo težila je tek 600 grama. Ubrzo je prebačena na Institut za neonatologiju. Roditelji su dolazili, zvali, čekali, drhtali – jer su komplikacije stizale jedna za drugom.

– Tek posle mesec dana, prvi put sam je držala – kaže Jelena.

– Do tada sam joj samo smela dotaći ručicu kroz otvor inkubatora. A onda… Spustili su mi je na grudi, onako majušnu. Zapevala sam joj tiho i gledala kako joj saturacija skače na 100. To mi je bio znak da me čuje, da oseća, da se bori.

Borba male Krune trajala je 99 dana. Trideset pet dana disala je pomoću respiratora, 88 dana živela u toplini inkubatora. Imala je konvulzije, krvarenje na mozgu, otvoren duktus, ROP, niz infekcija, pa čak i septično stanje. Ali svemu tome je odolela – da bi došla kući svojoj porodici, tati, mami i sestri Niki.

Nekoliko nedelja pre otpusta, krenula je da uči da sisa iz flašice. Do tada je bila hranjena sondom. A 16. oktobra, baš na mamin rođendan, prebačena je iz inkubatora u krevetac. Pet dana kasnije, otišla je kući sa 2.650 grama – najdragoceniji poklon koji majka može da dobije.

– Toliko straha, toliko noći bez sna… Nikada ne znaš da li će neko od 600 grama uspeti da preživi – kaže Jelena.

– Ali ona je uspela. Kruna je moje čudo. Zahvalna sam Bogu, lekarima, ali najviše njoj. Ona je od prvog trenutka bila borac. I danas je takva – tvrdoglava, odlučna, neumorna. Verujem da nema te stvari koju ona ne može da uradi – priča majka s puno ljubavi i ponosa.