IZ MEDIJA: Legenda o Jovankinoj štikli i betoniranju Pule: Koliko u toj priči zapravo ima istine?

Popločavanje glavne ulice u starom jezgru Pule izazvalo je talas negodovanja i ponovo otvorilo priču o urbanoj legendi vezanoj za Jovanku Broz i njene štikle… Ko je i zašto pre sedam decenija betonirao jedan od simbola grada?

Poslednjih nedelja, jedna mala, ali važna ulica u Puli privukla je pažnju medija širom Hrvatske. Iako mala, to je centralna ulica u Puli koja prolazi kroz istorijski i višeslojni gradski centar: zvanično, ulica Sergijevaca, koju većina građana naziva Prvomajska, po imenu iz jugoslovenskog doba koje još nije izbledelo iz sećanja stanovnika, piše DW.hr.

Devastirano istorijsko jezgro

Naime, gradski oci su odlučili da ponovo popločaju već asfaltiranu i devastiranu centralnu ulicu, dugu 380 metara, verovatno jedinu u zemlji, i mnogo širu, koja nije bila popločana u skladu sa okolinom, istorijskim jezgrom i svojim kontekstom. To je ulica koja se od pamtiveka koristi za ulazak u grad, kroz rimski Sergijev luk (Zlatna kapija) sve do Foruma, gde se nalaze Komunalna palata iz 13. veka i drevni Avgustov hram. Stoga su mnogi građani sa negodovanjem i nevericom dočekali odluku gradske vlasti, koja se opravdala kao „privremeno rešenje“, „krpljenje rupa“ jer će, prema najavi gradonačelnika Peđe Grbina, ulica biti rekonstruisana i popločana u okviru projekta Aglomeracionog centra. Zatim bi trebalo da dobije kompletnu novu vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, što bi, rečeno je, trebalo da se desi u roku od oko pet godina.

Konzervatori su odobrili tako nešto jer je, kako su preneli mediji, „ulica već bila asfaltirana“. Nakon što je zacrnela prvim slojem asfalta, društvene mreže su eksplodirale od ironičnih „rešenja“ građana koji su u Prvomajskoj povukli punu liniju, naplatne rampe, „uveli“ jak saobraćaj, a neki su otišli ​​i korak dalje, ka Zlatnoj kapiji i Areni, koja je dobila PVC vrata i prozore.

Betoniranje bez „papira“

Prvomajska, kao i Forum i Portarata trg, gde se nalazi Slavoluk Sergijevaca, bila je popločana kamenim pločama još iz vremena Austrougarske monarhije, a doživela je urbicid pre više od 60 godina, kada je presvučena asfaltom. Austrijske ploče su kasnije uklonjene sa Portarate i Foruma (koji su popločani novim), a danas se nalaze samo u Kandlerovoj ulici, koja se nadovezuje na Forum, i nekim drugim sporednim ulicama.

Pa ko je počinio zločin nad ovim kulturnim dobrom? Urbana legenda kaže da je 1960. godine, dok je Tito bio na svečanom otvaranju restorana Ribarska koliba, Jovanka Broz trebalo da prošeta Prvomajskom, koja je preko noći „poravnata“ asfaltom kako se ugledni gost ne bi spotakao o nju. Još zanimljivije je to što u gradskoj arhivi ne postoji nijedan dokument, niti projekat za „razvoj“ ulice iz tog doba, tako da nema preciznog pisanog traga o tome kada je tačno asfaltirana, da li je urađeno odjednom ili u fazama i u kom periodu.

Pulski arhitekta i hroničar Anton Percan kaže za DW da je to očigledno urađeno po nalogu visokog političara. Iako ne može da navede imena onih koji su to uradili, kaže da su vodeći ljudi u Puli 1960. godine bili Antun Bubić, predsednik Narodnog odbora Pule, i visoki funkcioner UDBE Mio Pikunić.

„Nije bilo potrebe za dokumentacijom, bilo je takvo vreme da nije bilo zapisa. Nema zapisa za mnogo stvari iz tog vremena, nije bila potrebna ni dozvola konzervatora, niti bilo ko drugi. Bila je to odluka jednog čoveka“, kaže Percan.

Jovanka šetala u društvu Naserove supruge

Godine 1960, lokalni dnevni list Glas Istre objavio je fotografiju valjka koji prelazi deo ulice u blizini Foruma, navodeći da je njegova renovacija pri kraju. Međutim, izgleda da je to bio samo jedan u nizu aranžmana: u Muzeju istorije Jugoslavije postoji fotografija Jovanke Broz, koja zaista kreće sa Foruma u ​​šetnju asfaltiranom Prvomajskom ulicom u društvu Naserove supruge Tahije Kazem, 7. jula 1958. godine.

S druge strane, neki očevici tvrde da je drugi deo ulice, bliži Sergijevom luku ili Zlatnoj kapiji, ostao prekriven panelima sve do kraja 70-ih, pa čak i početka 80-ih. U Prvomajskoj se kopalo i krajem 70-ih, a Percan navodi da je taj deo ulice rekonstruisan 1985. ili 1986. godine.

„Živeo sam u Ribarskoj ulici (izlazi na Prvomajsku, prim. aut.). Video sam kada su ’85. ili ’86. otvorili delove ulice jer se kanalizacija, koja je bila iz austrougarskog doba, mešala sa vodom za piće. Kada su je rekonstruisali, video sam neke od kamenih ploča“, kaže Percan. I dok neki tvrde da su ploče jednostavno prekrivene asfaltom „preko noći“ pre skoro sedam decenija, sadašnje renovacije ovih dana pokazale su da ispod asfalta ima betona, a ispod betona nema ploča.

„Kakva Jovanka. To su čiste gluposti“

Bruno Langer, vođa Atomskog skloništa, koji je radio kao službenik u Odeljenju za urbanizam grada Pule od 1968. do 1986. godine, govori nam da su priče o Jovanki i visokim potpeticama čiste gluposti. Slično mišljenje imaju i neki istoričari.

„Kakva Jovanka. Na poslu se govorilo da se ulica asfaltira jer je Tito trebalo da prođe tuda“, kaže Langer, koji zauzvrat povezuje asfaltiranje sa štafetom koja je trebalo da prođe na Prvi maj povodom godišnjice rudarstva.

U svakom slučaju, urbana legenda ili ne, priča o Prvom maju uključuje jednu te istu predsedničku porodicu. Tito ili Jovanka, nije bitno. U svakom slučaju, dobro je štivo za turiste koji će uskoro preplaviti centar Pule i diviti se crnom plaštu koji već skoro sedam decenija unakaže istorijsku ulicu i pulsku kulturnu baštinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.