MAJKA DEČAKA KOG SU MALTRETIRALI U KRALJEVU ZA KURIR TELEVIZIJU: Previše ćutimo na nasilje, svi moramo to jasno da osudimo!

Maloletni nasilnici su ga presreli na ulici, udarali ga granama i gađali kamenjem, i sve to su snimali. Jedan dečak je terao Vuka da vrišti u kameru, da priča da je autističan i da je „ćaci“. Na kraju, hvatali su ga za međunožje i terali da siđe u reku Ibar.

Ističe da poznaje puno roditelja u Kraljevu koji su prolazili kroz iste stvari.

– 4. novembra Vuk je izašao napolje da prošeta i da vidi da li ima nekih drugara napolju da ostane sa njima napolju. Nakon 40 minuta mene je nazvao neki momak koji je odbranio Vuka. Rekao mi je da su Vuka neki momci napali, ja sam mislila da su u pitanju neki stariji. Sišla sam pod obalu, zatekla sam sina koji je teško disao, uplašen, nije govorio. Rekao mi je da su šest dečaka bacali na njega petarde, udarali granama, gađali rizlom i terali da vrišti u kameru, da govori da je autističan i da je ćaci. Koliko god se ovde provlači politika, ja ne želim da budem deo te priče. Ne želim da prolazim kroz političku stranu priče – rekla je Marija Radivojević.

Psiholog Branka Radojević kaže da je važno da se utvrdi dijagnoza te dece koja su vršila nasilje nad drugom decom.

– Najbolje je reagovati već u vrtiću i školi, važno je to prepoznati na vreme. I to treba prepoznati još u vrtiću, i najbolje je to prepoznati u sedmoj, osmoj godini. Kada je psihopatija rana, ona je jako sirova. Kada deca ne znaju to da prikriju. Vršnjačko nasilje je jezivo i sirovo, i posledice su enormne. Mi imamo sada da vršnjaci sada pokušavaju seksualno nasilje u osnovnim školama. Jedini odgovor je osnivanje centara za podršku deci i roditeljima, koje mi nemamo – kazala je ona.

Majka dečaka kaže da radi na tome da se sin vrati u normalan tok i da se druži sa decom.

– Roditelji iz Vukovog razreda su podržali ideju da deca dođu kod njega, da uče i da se druže. Od prvog dana odlazimo na terapije kod dečijeg psihologa, da ne bismo imali posledice i da bi Vuk uspeo da shvati šta se dogodilo, i da to kanališe kako treba. Što se tiče rešenja problema treba da isključimo politiku iz ovoga, da bismo mogli da delujemo i radimo na rešenju problema kao roditelji. Kada bi svako od nas, kao pojedinac i roditelj, rešio problem koji ima u svojoj kući, kada bismo više sa decom razgovarali i radili, ostavili mreže i mobilne telefone, mislim da bismo dosta postigli – rekla je Marija Radojević.

Ona kaže da svako od nas treba da uzme telefon svog deteta, da pogleda pretragu i vide šta njihova deca čitaju i gledaju.

– I da potraže stručnu pomoć, posavetuju se sa nekim. Smatram i da bi zdravstveni centri trebalo da imaju veću podršku što se tiče rada sa decom i savetovanja, da to bude podignuto na neki veći nivo. Da se pomogne i deci i roditeljima. Samo treba raditi sa decom, mnogo, poenta cele priče je u tome. Nekada decu zapustimo iz nekih razloga koji su nam nametnuti. Da li je to posao, besparica, ali mislim da je to velika greška. Trebamo težiti ka tome da ih naučimo pravim vrednostima, da budu dobri ljudi, drugovi, da budu deca – naglasila je ova hrabra majka.