„Mama, ne nadajte se previše“: Mali Viktor od 800 grama pobedio strah i dva meseca u inkubatoru (Foto)

Nije svejedno kada ti lekari kažu: „Mama, nemojte da se previše nadate, prvih 24 sata je najrizičniji period, posle toga i ima nade za borbu.“ U tom momentu, kao majka, i ne znaš šta da osećaš… Da li da se raduješ zbog toga što je uspeo da preživi ili da se ne nadaš previše zato što možda neće uspeti.

– Trudnoća je tekla uredno, radila sam do četvrtog meseca trudnoće. U petom mesecu je doktorka zakazala da uzmemo bris, tada je ustanovila da sam otvorena i da moram hitno u bolnicu. Ležala sam tamo do kraja šestog meseca, primala sam hormone i antibiotike. Jednu noć krenule su kontrakcije i bolovi, ujutru su na pregledu ustanovili da je glavica već u kanalu i odveli me na hitan porođaj – ispričala je za Kurir A. I.

Viktor je rođen sa 1.040 grama, 23. jula 2019. godine, ali je ubrzo pao na 800 grama. Iz bolnice je izašao sredinom oktobra sa 2.600 grama. Danas ima šest godina i voli košarku.

– Odmah nakon porođaja sam otišla da ga vidim. Meni je bio prelep, iako sad, kad gledam te stare fotografije, pomislim: „Bože, kao mali kostur, vanzemaljac.“ Posle trećeg dana su me pustili iz bolnice i dolazila sam s njegovim tatom dva puta nedeljno u posetu. Izmuzavala sam se i davala bočice mleka za njega. Kada je malo ojačao, dali su mi jednom da ga držim, bio je ceo umotan u pamučne pelene zbog zaraza, nisam smela da ga držim na svojim grudima, nismo mogli da imamo kontakt koža na kožu – priseća se borbe ova hrabra majka, koja je nakon Viktora rodila i ćerkicu.

Iako nije imala kontakt s njim, bila je zahvalna na tome što je mogla da ga mazi po leđima.

– Kad ugledam onaj njegov osmeh kad mi čuje glas i kad oseti moj dodir, nema veće sreće – jedva zadržava suze.

Kako je rastao, kasnio je s držanjem glavice, s prohodavanjem, govorom…

– I dalje ide kod logopeda, ali je napredovao. Izrastao je u pravog dasu. Kao svaku majku, i mene je brinulo da li će da preživi. Ležiš u bolnici i čuješ kako je jedna beba umrla, drugoj je puklo plućno krilo… Samo moliš Boga da sve bude u redu. Bila sam sabrana i nisam dala da me strah poremeti. Shvatila sam da moram da budem jaka zbog deteta koje se toliko bori da preživi. Ko sam ja da kukam i da se žalim da mi je teško kad vidim svoju bebu kako mu stavljaju kiseonik, bockaju ga, stavljaju braunile… – dodaje ona povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba 17. novembra.