NOVI PODACI: Milenko Jovanović za Danas: Od početka godine već 18 gradova u Srbiji premašilo godišnji limit zagađenja vazduha, o tome treba da govore u predizbornoj kampanji

Od početka godine do sada čak 18 gradova u Srbiji premašilo je godišnji limit srednjih dnevnih koncentracija zagađujućih PM 10 čestica, a do kraja grejne sezone biće još gradova sa lošim kvalitetom vazduha, kaže za Danas Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije. On ističe da bi o tome trebalo predstavnici valsti da govore u predizbornoj kampanji za lokalne izbore i da već sada krenemo da rešavamo situaciju sa aerozagađenjem prema onome što se dešava u 2026., a ne na osnovu onoga što će javno objaviti tek u oktobru 2027. ili januaru 2028.

Dozvoljeno prekoračenje je 35 dana sa srednje dnevnim graničnim vrednostima od 50 mikrograma po metru kubnom, a neki gradovi su već sada prekomerno zagađeni više od 50 dana. Kako Jovanović navodi, na spisku gradova koji su probili limit su Leskovac, Valjevo, Čačak, Novi Pazar, Prokuplje, Šabac, Loznica, Zaječar, Užice, Negotin, Kosjerić, Beograd, Požega, Niš, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac i Bor.

“Jedno od pitanja kojima je trebalo da se bavi ministarka za zaštitu životne sredine je i odgovor na ove činjenice. Ako nije bila u Boru (otrovan grad) i Zaječaru (jedan od gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha) jel to namerno? Da li je slučajno bila u gradovima koji nemaju adekvatan monitoring kvaliteta vazduha?”, pita Jovanović, komentarišući to što ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov ovih dana posećuje baš mesta u kojima će 29. marta biti lokalni izbori, gde obećava čistiji vazduh, deli kontejnere i slično, o čemu Ministarstvo redovno izveštava na svom sajtu.

“Ovo je pričanje bajki teško bolesnom da se oraspoloži. Izbori su termin da se češće pričaju bajke, a ne činjenice koje su neosporne. Koliko je bolji kvalitet vazduha u Srbiji od 2012. godine od kad je ova vlast na čelu. Koji je indikator, jer zvanični monitoring ne pokazuje trend poboljšanja. I zašto je izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2024. objavljen tek u januaru 2026., najkasnije u novijoj istoriji, dok je NEA 1. januara ove godine objavila izveštaj za 2025.“, samo su neka od pitanja koja Jovanović postavlja.

Ističe da je situacija sa životnom sredinom u Srbiji bila i ostala alarmantna.

„Kada se desi prekomerno zagađenje i kada je ugroženo zdravlje i dalje nema opomena građanima i deci, nema sirene, nema SMS“, ističe naš sagovornik, dodajući da zbog posledica aerozagađenja prevremeno umre 15.000 ljudi.

Normalno je, kako kaže, da političari pred izbore, posebno oni koji pretenduju na vlast, obilaze mesta, kritikuju dosadašnje stanje, analiziraju ga i obećavaju šta će to oni da urade, ali, kaže Jovanović, nije normalno da neko ko vlada 13,14 godina obećava šta će da uradi, već treba da da nabroji šta je uradio i koje su posledice toga.

„Državni monitoring kvaliteta vazduha koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine, ali i pokrajinski monitoring govore da nema vidljivog poboljšanja i to je suština priče. Ima oscilacija u koncentracijama od godine do godine, u zavisnosti od toga kakva je zima, da li ima više ili manje padavina, vetra što ne zavisi od aktivnosti čoveka. Bitno je da se zna izvor zagađenja, a tri glavna su ložišta, saobraćaj i industrija, što čini od 85 do 90 odsto zagađenja vazduha u Srbiji”, navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, oko milion individualnih ložišta je u Srbiji, U Beogradu od 350.000 do 4000.000. Jovanović ukazuje da ako se nastavi sa dosadašnjim tempom smanjenja aerozagađenja, nema teorijske šanse da se do 2030. kvalitet vazduha u Srbiji dovede u zakonske granice, što predviđa strateški dokument na koji se vlast poziva Program zaštite vazduha od 2022 do 2030.

„Koliko su ložišta zamenili za ovih 13 godina? Da li će promeniti 500.000 za pet godina – nećete, zato što za to nisu spremni ni materijalno, ni stručno, ni zakonski, niti mogu to operativno da sprovedu. Koliko je potrebno novca da se reši loš kvalitet vazduha? Po strateškom dokumentu je 2,6 milijardi, nama će trebati verovatno 4 milijardi. Lepo je što hoće da menjaju kotlove na javnim ustanovama po lokalnim samoupravama, ali to je trebalo da bude još pre 10 godina“, kaže naš sagovornik.

Osvrćući se na ugradnju besplatnih filtera na dimnjake lokalnih ložišta u Beogradu, koje finasira Grad, a dobijaju ona domaćinstva koja se prijave svojoj matičnoj opštini, Jovanović kaže da je reč o „još jednoj bajci koja je doživela debakl“.

„Od 80.000 planiranih filtera u 2025. možda je ugrađeno 800“, dodaje on.

Jovanović ukazuje da je Bor jedan od prekomerno zagađenih gradova, ne zato što je je tamo kvalitet kazduha lošiji nego u Leskovcu, Prokuplju i drugim gradovima, već zato što im je godinama najveći problem arsen u vazduhu, koji završava i u vodi, zemljištu, hrani.

„To je jedan od najtoksičnijih teških metala, odnosno metalolita i to je neosporno. Pre dve godine ozbiljno je smanjen nivo koncentracije sumpordioksida koji je bio najviši u Evropi i koji je godinama trovao, a nije bio ni zauzdan. Sa dve, tri izmene u topionici to je stvarno dovedeno pod kontrolu. Međutim, taj sistem odsumporavanja ne reguliše nivo arsena koji je zvanično detektovan i 40 do 50 puta više od dozvoljenih zakonskih granica. Sada je manje, tri, četiri puta. A odakle arsen? Zato što je kompanija ZiĐin nabavljala jeftino rudu, koja je nažalost bila “bogata” arsenom, a nije se kontrolisalo poslednjih nekoliko godina. Predsednik Vučić je rekao da će zamoliti kineskog predsednika Sija da njihova kompanija povede računa i smanji zagađenje. Zar ne bi trebalo da sve kompanije, pojedinci, strane, domaće poštuju zakone Republike Srbije. Tako nešto ne naređuje ni američkoj kompaniji američki predsednik, niti japanskoj japanski nego reguliše ova država, ali naravno da ne reguliše“, navodi Jovanović.

Vazduh, kako kaže on, nije jedini gorući problem za našu životnu sredinu i zdravlje.

„Životna sredina nije kod nas na najnižim granama, nego na dnu korena (ispod zemlje). Zašto je Beograd najveći grad u Evropi i verovatno jedini glavni grad u Evropi koji nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Sad govore da će