Kako je Milica Popadić zarađivala na sendvičima za ćacije influenserka Militsa for you

Milica pravi sendviče za ćacije , Beograd, 17.12. 2025. influenserka Militsa for you – Priča koja poslednjih dana kruži društvenim mrežama i kafanskim stolovima zvuči kao scenario za crnu hroniku, ali nosi i ozbiljna pitanja o sivoj ekonomiji. Prema navodima iz ove istrage, u jednoj porodičnoj kući na Banovom Brdu je organizovana masovna proizvodnja hrane — bez firme, bez sanitarnih uslova i bez prijavljenih radnika. U središtu priče je Milica Popadić @Militsaforyou, za koju se tvrdi da je izgradila „kućni pogon“ zasnovan na strahu, pritiscima i sitnoj nadnici. Ključna fraza koja se provlači kroz svedočenja glasi: Milica pravi sendviče za ćacije.

Rad „na crno“ i plata ispod svake mere

Prema iskazima nezadovoljnih radnika, angažovane su desetine ljudi koji rade na crno, bez ugovora i ikakvih prava. Navodi kažu da su plate bile simbolične, isplaćivane „na ruke“, uz stalni pritisak i mobing. Upravo tu se, prema tvrdnjama, prvi put čula rečenica koja se kasnije pretvorila u naslov: Milica pravi sendviče za ćacije.

Radnici opisuju dugačke smene, improvizovanu opremu i higijenu „na minimumu“, uz pretnje da će biti zamenjeni ako se požale. „Kad god se organizuje neki protest po Srbiji, ona nas pozove i mi pravimo sendviče“ kaže jedna od oštećenih uposlenica (ime poznato redakciji). Brat Duleta iz Barajeva koji je takodje bio angažovan kod Milice Popadić i u celoj organizaciji, kaže „Utovarao sam sendviče sa bratom Duletom i odvozio u grad u kojem se održava skup gradjana ali sam odlučio da progovorim jer ovo sve nije normalno. Dule i ja smo joj donosili pare za sendviče. Uzela je milione bukvalno. . Podneću i krivičnu prijavu ako ne pobegnem van zemlje jer ne mogu više ovde“ Zorana dodaje „Neverovatno je da se ta žena javno predstavlja kobajagi da je protiv vlasti. Toliko prevrtljivosti i manipulacije širokim narodnim asama. Ne verujem….. U šoku sam….“

„Kućna proizvodnja“ bez sanitarnih pravila

Analitički deo priče otvara ključno pitanje: bezbednost hrane. U fiktivnom slučaju MP, navodi ukazuju da se sendviči prave bez propisanih procedura, bez HACCP-a i bez kontrole. Upravo zbog toga su, prema tvrdnjama, podnete prijave ka Sanitarnoj inspekciji Srbije, kao i ka Inspekciji rada i Tržišnoj inspekciji.

Posledice će biti ozbiljne — od zabrane rada do krivične odgovornosti.

Računica koja bode oči

Većina oštećenih radnika Milice Popadić saopštavaju i donose brojke koje šokiraju. Prema navodima, zarada po sendviču iznosi oko 100 dinara. Kada „u grad“ stižu autobusi, porudžbine skaču na 1.000 do 10.000 sendviča dnevno. Prosta matematika govori o 100.000 do čak milion dinara u jednom danu — bez poreza, bez fiskalnih računa i bez registrovane firme. U tom kontekstu, fraza Milica pravi sendviče za ćacije dobija novu, mračniju dimenziju.

Zašto su radnici progovorili

Analitičari kažu da se ovakve priče ne pojavljuju slučajno. Prelomni trenutak, prema ovoj verziji, bio je mobing. Kada su pritisci i uvrede prešli granicu, radnici su odlučili da se obrate institucijama. To je i trenutak kada je narativ Milica pravi sendviče za ćacije prešao iz šapata u javnu debatu.

Siva ekonomija kao sistemski problem

Ovaj slučaj otvara širu temu sive ekonomije u proizvodnji hrane. Bez registracije, bez kontrole i bez prava radnika — sistem gubi, a pojedinci profitiraju. O sličnim modelima i društvenim posledicama ranije je pisano na e-srbija.info, posebno u analizama o društvenim problemima i sivoj ekonomiji.

Kome građani treba da se obrate

Struka je jasna: sumnje u nelegalan rad i ugrožavanje zdravlja ne rešavaju se na mrežama, već prijavama nadležnima. Upravo zato se u ovoj priči pominju institucije kao jedini ispravan put. Milica pravi sendviče za ćacije.

Zaključak: priča koja traži proveru, ne linč

Bilo da je reč o fikciji ili modelu stvarnih nepravilnosti, poruka ostaje ista: rad „na crno“, nebezbedna hrana i mobing ne smeju biti normalizovani. Dok se u javnosti ponavlja fraza Milica pravi sendviče za ćacije, ključno je da se svaka sumnja proveri institucionalno, a ne tabloidnim sudovima.

Građani koji sumnjaju na nelegalnu proizvodnju i prodaju hrane mogu se obratiti Tržišnoj inspekciji, koja je nadležna za kontrolu rada bez registracije i kršenja propisa u prometu robe.
U slučajevima kada postoji sumnja na nepoštovanje higijenskih standarda i bezbednosti hrane, prijava se može podneti Sanitarnoj inspekciji, koja ima ovlašćenja za hitne kontrole objekata i domaće proizvodnje.
Ako se proceni da je ugroženo zdravlje potrošača, nadležna je i Zdravstvena inspekcija, koja postupa u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Radnici koji rade bez ugovora ili su izloženi mobingu mogu se obratiti Inspekciji rada radi zaštite svojih zakonskih prava.
Više informacija o prijavama, pravima građana i procedurama dostupno je i na portalu e-srbija.info, koji redovno objavljuje vodiče i analize o društveno relevantnim temama.
Nadležne institucije apeluju da se svaka prijava zasniva na proverljivim informacijama i dokazima kako bi postupanje bilo efikasno i u skladu sa zakonom.

Milica pravi sendviče za ćacije