MILIVOJE IZ SREMSKE MITROVICE NA ULICI NAŠAO NOVČANIK PUN PARA: Novac vratio vlasnici, ali ovakav potez od nje nije očekivao – evo šta se dešava posle 5 godina

U vremenu kada se o poštenju malo govori, jedna priča iz Sremske Mitrovice podseća da dobrih ljudi i dalje ima i da njihove gestove ne smemo zaboraviti.

Pre nekoliko godina, Milivoje Ivanković je tokom večernje šetnje savskim kejom, nedaleko od pešačkog mosta, pronašao novčanik u kojem se nalazilo 750 evra, 20.000 dinara, lična dokumenta, kartice i fotografije. Bez trenutka razmišljanja, odlučio je da sve vrati vlasnici.

„Video sam slike dece i znao sam da novčanik mora da se vrati“

„Kasno uveče sam sa sestrom šetao kejom. Na klupi sam video novčanik. Kako nikoga nije bilo u blizini, uzeo sam ga da proverim ima li dokumenata, da bih mogao da ga vratim vlasniku“, priča Milivoje.

Foto: Kurir.rs/D.Š.

Prvo što je ugledao bile su slike dece, što ga je istog trenutka navelo da razmišlja isključivo o tome da novčanik mora da stigne u prave ruke.

Tek nakon detaljnijeg pregleda pronašao je značajan iznos novca. Ipak, ni to ga nije pokolebalo:

„Nisam ni sekundu razmišljao da zadržim nešto. Samo sam pomislio kako bih se ja osećao da sam izgubio toliko para i dokumenta.“

Foto: Kurir.rs/D.Š.

Pokušao preko Fejsbuka, pa lično otišao na adresu

Najpre je pokušao da pronađe vlasnicu putem društvenih mreža. Pošto odgovora nije bilo, odlučio je da reaguje odmah:

„Već je bila ponoć, ali nisam mogao da čekam. Znao sam da bi i meni ta noć bila neprespavana da sam na njenom mestu. Sa dokumenata sam skinuo adresu i otišao direktno do nje.“

Vlasnica je bila više nego iznenađena i zahvalna. Sve joj je vraćeno, do poslednjeg dinara.

„Učinio sam ono što bih voleo da drugi učine za mene“

Milivoje nije prihvatio nikakvu nagradu. Kaže da mu je dovoljna bila činjenica da je uradio ono što je ispravno.

Ali ova priča ima i dodatak koji je retkost: iz ovog susreta rodilo se prijateljstvo koje traje i danas.

Razmenili su kontakte, ostali potpuno prirodno povezani, i od tada se redovno čuju.

Jedan gest poštenja pretvorio se u ljudsku vezu koja je ostala živa godinama.

Ovakve priče daju smisao zajednici.

Pokazuju da se dobrota ne meri velikim delima, već iskrenim namerama i spremnošću da se pomogne drugome, čak i kada niko ne gleda.