Miru Krstić (39) je majka kao devojčicu od sedam i po godina ostavila na železničkoj stanici i otišla!
Odrasla je pored oca.
– Mene je majka ostavila na železničkoj stanici i otišla. Sedam i po godina sam imala. Išla sam u prvi razred tad. Niti je bilo njemu lako sa mnom kao ženskom detetu, niti je meni. Nisam imala nikome da se obratim. Ne mogu da kažem da mi je bilo loše, Bilo mi je lepo. Jedino što nisam imala kolače da mi neko napravi i tortu – ispričala je Mira očiju punih suza za HO „Srbi za Srbe“.
Seća se kaže, jedne godine joj je komšinica Beba donela tortu za 9. rođendan.
– To mi je dan-danas u sećanju i nikad to neću zaboraviti – rekla je Mira.
Miru je majka ostavila sa sedam i po godina Foto: Srbi Za Srbe
HO „Srbi za Srbe“ poziva dobre ljude širom sveta da podrže novu akciju pomoći za porodicu Krstić kod Ratkova, kako bi im obezbedili siguran krov nad glavom.
Mira se udala za Danijela Krstića (40), godinu dana nakon venčanja nisu imali dece.
– Pošto je ona jedinica u oca i majke, sama je bila i nije imala braću i sestre, pa je rekla da nećemo da dozvolimo da budu kao ona – ispričao je Danijel.
Mira kaže i da su je mnogo puta pitali: „Što si toliko rađala?“, „Pa znaš da ti je četvoro dece previše?“, „Šta će vam tolika deca?“…
Porodica Krstić živi u teškim uslovima Foto: Printskrin
– Volim veliku porodicu iz toga razloga što sam ja bila sama uvek. Deca su nešto što me drži još. Kao sidro, jednostavno sam, nisam potonula – navela je Mira.
Njih sin Rado Nikola (11) ispričao je da imaju miševe, bube, a nekada i crve.
– Imamo miševe, one velike crne bube što smrde i bubašvabe, a nekad se u vodi pojave i crvi. Ali ne bojimo se, navikli smo – jako dugo živimo tako. Meni najteže pada što nosim jednu te istu trenerku tri dana, pa kad ne idem u školu mama opere i onda nosim opet tu trenerku. A nemam ni majica – dve tri, tako – tužno je započeo priču Rado Nikola (11), grleći sestricu Milenu (6).
Porodicu Krstić čine još Radoslav (2), Rade Rajko (13), majka Mira i otac Danijel. Stariji sinovi iz porodičnih razloga nose po dva imena, a najmlađi je ime dobio „na radost” jer su pre toga, nažalost, izgubili blizance u sedmom mesecu trudnoće, što im je jako teško palo. Žive u bačkom selu Ratkovo pokraj Odžaka u kući koja se bukvalno raspada i tone.
– Pre par meseci jaka oluja je oborila kalkan koji je povukao i deo krova na ulicu, prava je sreća da niko nije poginuo. Pomogli su nam da nekako zakrpimo, ali nije bezbedno – u toj sobi spavamo, pa strahujemo od svakog vetra. Kad ležim, čujem kako to krcka. Nažalost, najveći deo kuće nije funkcionalan, a i ovo što jeste je baš loše i trulo. Zbog ogromne vlage na par mesta kuća propada u zemlju i tone, ne znam kako to da objasnim, a prozori pucaju od napregnutosti – nadovezao se najstariji sin Rade Rajko.
Dom Krstića Foto: Srbi Za Srbe
Sve je krenulo nizbrdo pre šest-sedam godina kad su krenuli očevi zdravstveni problemi. Jedna operacija, druga, treća, bruh, tumor, štitna žlezda, slabljenje vida, depresija… Jedna se muka na drugu nadovezivala. Majka čak kaže da ona ne sme ni da ode kod doktora, boji se šta će joj sve naći jer se oseća jako loše već neko vreme.
Ovako možete pomoći:
SMS na 7763 (200 dinara)
Račun: 160-0000000279491-71
– Bio je planina od čoveka, ali se prelomio bukvalno. Iako ne bi smeo, radi i dalje šta god može – kosi, malteriše, kreči, vuče neke panjeve, pomaže u crkvi, pravi behaton kocke… Ja radim u autoindustriji, šijemo sedišta. Plata je mala, a sad je i ne primam već par meseci jer je banka uzima. Imamo i nešto životinja u dvorištu, bez toga ne bismo mogli da preguramo. Stvarno se borimo oboje, ali sve je teže i teže. Koliko puta deci damo da jedu, a mi kad legnu uzmemu hleba i masti – ispričala je majka Mira koja je prošla kroz četiri carska reza i pobačaj, nažalost s posledicama.
1/5
Vidi galeriju
Porodica Krstić živi u teškim uslovima u kući koja tone Foto: Srbi Za Srbe
Otac Danijel je imao jako teških trenutaka u detinjstvu. Odrastao je u selu pored Brčkog, a rat je počeo kad je bio prvi razred. Usledilo je svašta, što možda najbolje oslikava njegova priča kako su se igrali s gelerima i praznim čaurama. Doživeo je da mu danas deca nemaju ni makar svoje krevete, već se po par njih zbije u jednom – a najstariji na dušeku. Najteže je zimi, još kad ponestane drva, pa se skupe svi u istoj prostoriji oko smederevca, a on legne u svoju vojničku vreću.
– Svaki dan sam ustajao u pet, jurio, radio, učinjavao ljudima u nevolji, nikad nisam tražio pomoć, ali sad više nemamo gdje. Posebno nakon oluje. Prinuđen sam da molim za svoju decu – njima je hitno potrebno da se urade te zidine. Daće dragi Bog, živimo za to da ne budemo više u ovoj ruševini – ispričao je.
Kurir/ Srbi za Srbe
„Ne znam šta će biti sa njima kada me ne bude“ Baka Veselinka (75) sama brine o unučićima – mališani žive od socijalne pomoći i penzije, svaka pomoć im znači Izvor: Kurir televizija
