Mislio da je pronašao stenu u kojoj se nalazi zlato: Šokirao se kada je saznao da je u pitanju nešto mnogo vrednije (VIDEO)

Dejvid Hol je 2015. tražio zlato u parku Meriboro blizu Melburna, u Australiji. Naoružan detektorom metala, naleteo je na nešto neobično – tešku, crvenkastu stenu. Odneo ju je kući i pokušao da je otvori, uveren da se unutar nje nalazi zlatni grumen – na kraju krajeva, Meriboro se nalazi u regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica dostigla vrhunac u 19. veku. Međutim, čak ni malj nije mogao da napravi pukotinu u steni.

Naime, Hol je odneo grumen u Melburnski muzej radi identifikacije i tu ga je dočekalo saznanje da je pronašao nešto još vrednije od zlata.

[embedded content]

„Pogledao sam mnogo stena za koje ljudi misle da su meteoriti“, rekao je Henri za „Kanal 10“. Zapravo, nakon 37 godina rada u muzeju i ispitivanja hiljada stena, Henri je rekao da su se samo dva od ponuđenih eksponata ikada ispostavila kao pravi meteoriti. Ovo je bio jedan od ta dva, piše Science Alert.

„Ako biste videli stenu na Zemlji poput ove i podigli je, ne bi trebalo da bude toliko teška“, objasnio je geolog Melburnskog muzeja, Bil Berč, za Sidnej Morning Herald.

Istraživači su objavili naučni rad u kojem opisuju meteorit star 4,6 milijardi godina, koji su nazvali Meriboro. Težak je čak 17 kilograma, a nakon što su dijamantskom testerom odsekli deo, otkrili su da njegov sastav ima visok procenat gvožđa, što ga čini hondritom H5.

„Meteoriti pružaju najjeftiniji oblik istraživanja svemira. Oni nas vraćaju u prošlost, pružajući tragove o starosti, formiranju i hemijskom sastavu našeg Sunčevog sistema (uključujući Zemlju)“, rekao je Henri.

„Neki pružaju uvid u duboku unutrašnjost naše planete. U nekim meteoritima postoji ‘zvezdana prašina’ čak starija od našeg Sunčevog sistema, što nam pokazuje kako se zvezde formiraju i razvijaju da bi stvorile elemente periodnog sistema elemenata. Drugi retki meteoriti sadrže organske molekule kao što su aminokiseline; gradivni blokovi života.“

Iako istraživači još ne znaju tačno poreklo i starost meteorita, imaju neke pretpostavke – procenjuju da je bio na Zemlji između 100 i 1.000 godina.

„Ovaj meteorit najverovatnije dolazi iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, a odatle su ga izbacili neki asteroidi koji su se sudarili jedni s drugima, a onda je jednog dana udario u Zemlju“, rekao je Henri za Kanal 10.

Istraživači tvrde da je meteorit iz Meriboroa mnogo ređi od zlata, što ga čini daleko vrednijim za nauku. Ovo je jedan od samo 17 meteorita ikada zabeleženih u australijskoj državi Viktoriji i drugi je po veličini hondritski meteorit, nakon ogromnog primerka od 55 kilograma identifikovanog 2003. godine.

„Ovo je tek 17. meteorit pronađen u Viktoriji, dok su pronađene hiljade zlatnih grumenova“, rekao je Henri za Kanal 10 vesti.

(Kurir.rs/ Nova)

Bonus video: Cena zlata oborila rekorde