Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope – o čemu je reč

Prvo stiže upozorenje, taj bestelesni glas preko razglasa: „Molimo vas za pažnju. U gradu je oglašena vazdušna opasnost. Molimo vas da se uputite u sklonište na spratu minus dva“.

Zatim se čuje zujanje nalik komarcima koje prave stotine ruskih dronova koji se gomilaju tik iznad oblaka.

Odmah posle toga čuje se rafalna paljba protivavionske odbrane, udaljene eksplozije, a zatim i onaj zlokobni zvuk sirena hitne pomoći i vatrogasaca.

To je sumorna stvarnost noći u Kijevu i drugim gradovima širom Ukrajine.

Reč je o napadačkim dronovima koji eksplodiraju pri udaru.

Danas su dronovi uobičajeno oružje u savremenom ratovanju, ali njihova upotreba nije ograničena samo na bojno polje.

Širom zapadne Evrope, daleko od Ukrajine, primećeni su kako nadleću oko aerodroma, vojnih baza i elektrana, što je, kako se sumnja, deo „hibridnog rata“ koji vodi Rusija, a neki spekulišu da se koriste za ispitivanje sposobnosti odbrane pojedinih zemalja NATO-a koje pomažu Ukrajini.

ReutersPojava dronova u blizini kritične infrastrukture u mnogim zemljama Evrope, među kojima je i Belgija, izazvale su strah u više zemalja NATO-a

Nedavna pojava dronova iznad Poljske, kao i veliki broj ovih letelica koje su primećene iznad kritične infrastrukture u mnogim zemljama Evrope, među kojima su Belgija, Danska, i u najnovijem slučaju Holandija (iznad aerodroma u Ajndhovenu), izazvali su zabrinutost u pojedinim članicama NATO-a.

Sada se govori da bi trebalo izgraditi „zid protiv dronova“ radi zaštite pojedinih delova Evrope.

Ali, koliko je to zaista potrebno?

I, još važnije, koliko je ostvarivo?

Poziv Evropi na buđenje

Oko 20 ruskih dronova je 9. septembra preletelo Ukrajinu i ušlo u vazdušni prostor Poljske, zbog čega su zatvorena četiri aerodroma.

NATO borbeni avioni su hitno poleteli, nekoliko dronova je oboreno, dok su se ostali srušili širom Poljske, a njihovi ostaci se rasuli u više regiona.

Jedno od najvećih i najozbiljnijih kršenja vazdušnog prostora NATO-a od početka rata u Ukrajini je bio poziv Evropi na buđenje.

Zato se čini da je razgovor o mogućoj izgradnji zida protiv dronova još hitniji.

AFP via Getty ImagesOko 20 ruskih dronova mamaca je 9. septembra ušlo u vazdušni prostor Poljske

„Ovi nedavni upadi su zaista dali zamah ovim razgovorima“, objašnjava Katja Bego, viša istraživačica u programu međunarodne bezbednosti u britanskom analitičkom centru Četem hausu (Chatham House).

Dronovi, ili zvanično bespilotne letelice, već su promenili način ratovanja.

Na poljima smrti u istočnoj Ukrajini uglavnom se koriste mal dronovi kratkog dometa, obično dugi oko 25 centimetara, koji nose smortonosna eksplozivna punjenja.

Ali oni trenutno ne predstavljaju pretnju ostatku Evrope.

Međutim, veći dronovi, od kojih neki mogu da prelete više od 1.000 kilometara, podstiču pozive za izgradnju evropskog zida protiv dronova.

Rusija je ranije uvozila iranske dronove tipa Šahid-136, ali sada proizvodi sopstvenu verziju Geran-2.

Neki Gerani su bili među dronovima koji su u septembru uleteli u vazdušni prostor Poljske.

Neki se pitaju šta bi se desilo kada bi Rusija jednog dana poslala više od 200 dronova?

Ili, recimo 2.000 dronova?

Kako bi NATO reagovao i zapravo, da li bi uopšte mogao da reaguje?

Na kraju krajeva, dizanje borbenih aviona svaki put bilo bi preskupo.

„To nije ni delotvorna ni razumna upotreba novca poreskih obveznika“, kaže Andre Rogačevski, izvršni direktor Netcompany, danske IT kompanije koja razvija digitalne sisteme za evropske vlade.

Pogledajte video o ukrajinskoj cvećarki koja pravi borbene dronove za vojsku

Najezda misterioznih dronova

Ukrajina je pojačala napade dronovima dugog dometa na ruske aerodrome i kritičnu infrastrukturu poput petrohemijskih postrojenja, čime je rat donela običnim Rusima.

U upotrebi su i pomorski dronovi – bespilotna plovila koja mogu da se kreću po ili ispod površine vode.

Takve je Ukrajina koristila protiv ruske Crnomorske flote i postigla je razarajući učinak.

Ali postoji nešto još zlokobnije od dronova koji se jasno identifikuju i koje koriste države koje su u otvorenom ratu.

A to je najezda misterioznih, anonimnih dronova koji su se pojavili.

Ponekad se ovi dronovi pojavljuju usred noći, u blizini evropskih aerodroma, a ranije ovog meseca primećeni su i iznad glavne vazdušne luke u Belgiji, nedaleko od Brisela.

Slične pojave zabeležene su i u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Holandiji.

Za razliku od jasno prepoznatljivih ruskih dronova za napad u Ukrajini, ovi „civilni dronovi“ u Zapadnoj Evropi do sada nisu bili naoružani eksplozivom.

Ali pošto se lansiraju anonimno, teško je dokazati odakle dolaze, ko ih je aktivirao, ili čak da li se lansiraju sa brodova u prolazu.

Sumnja se da to radi Rusija, a zapadni obaveštajni zvaničnici veruju da Moskva koristi posrednike za lansiranje dronova kratkog dometa sa teritorije tih zemalja, da bi izazvala haos, zastoje i probleme.

Kremlj poriče bilo kakvu odgovornost.

Belgija je značajna meta, jer se u toj zemlji nalaze sedište NATO-a, institucije Evropske unije (EU) i Euroclear, finansijska klirinška kuća koja vrši međunarodne transakcije vredne bilione dolara.

AFP via Getty Images„Iz evropske perspektive postoji samo jedna zemlja… koja je spremna da nam preti, a to je Rusija“, izjavila je u oktobru danska premijerka Mete Frederiksen

I dalje se raspravlja da li Evropa treba da odmrzne rusku imovinu vrednu oko 200 milijardi evra koja se nalazi u Belgiji, i upotrebi je za pomoć Ukrajini.

Da li je onda slučajnost što su misteriozni dronovi primećeni u blizini aerodroma u Briselu i Liježu, kao i jedne vojne baze?

Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF) Velike Britanije je poslalo tim stručnjaka za borbu protiv dronova da pomogne Belgiji da ojača odbranu.

Ipak, misteriozni dronovi su zabrinjavajući, kako zbog opasnosti koju predstavljaju za avione pri poletanju i sletanju, tako i zbog mogućnosti vršenja nadzora, naročito u blizini vojnih baza i kritične infrastrukture kao što su elektrane.

Zid protiv dronova: Zašto nije