Polaganjem venaca kraj Spomenika palim Šumadincima, u znak dubokog poštovanja prema ogromnim žrtvama koje je podneo srpski narod, u Kragujevcu je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Ceremoniji su prisustvovali i vence položili gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić i predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović, zajedno sa predstavnicima Vojske Srbije, Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920. „Vojvoda Radomir Putnik“, SUBNOR-a, Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca i Mesne zajednice Centar. Srbija na ovaj dan ne obeležava samo pobedu 1918. godine, već se sa posebnim pijetetom seća skoro trećine izgubljenog stanovništva, što je čini zemljom koja je pretrpela najveće gubitke u odnosu na broj stanovnika u tom sukobu.
Gradonačelnik Nikola Dašić istakao je da je ovo dan kada se odaje dužna počast herojima koji su svojim životima izborili slobodu.
– Danas smo se okupili da na pravi način izrazimo poštovanje i sećanje kraj Spomenika palim Šumadincima. Naša zemlja, a posebno Kragujevac, dala je nemerljiv doprinos toj borbi – istorija beleži da je 426 sinova našeg grada dalo život u Velikom ratu. Ta borba za slobodu, iskazana najvišom žrtvom, ne sme da se zaboravi. Ne smemo da budemo narod koji lako zaboravlja svoje heroje. Za nas je to i danas motiv više, da negujemo iste vrednosti – poštovanje, toleranciju i ljubav prema slobodi, poručio je gradonačelnik Dašić.
Foto: Kurir/Dejan Đusić
Imena predaka iz Šumadije koji su ostavili neizbrisiv trag, upisana su zlatnim slovima ne samo u istoriji Srbije, već i drugih naroda i država, podsetio je predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović.
Predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920. „Vojvoda Radomir Putnik“, Milan Vujičić podsetio je da Kragujevac ima mnogo razloga da sa ponosom obeležava Dan primirja. Podsetivši na herojsku ulogu Šumadijske divizije koja je probila Solunski front i zaslužila pohvalu vojvode Stepe Stepanovića, Vujičić je istakao da je Kragujevac u prve dve godine Prvog svetskog rata bio jedno od ključnih središta ratnih napora Srbije – sa Vojno-tehničkim zavodom, Vojnom bolnicom, pešadijskim i artiljerijskim pukovima.
Inače, u Kragujevcu je 1914. i 1915. godine bilo sedište Vrhovne komande srpske vojske.
