NE ZNA SE ZBOG ČEGA SU SE POSVAĐALI, ALI GODINAMA NISU GOVORILI: A onda je dovitljivom poštaru sinula ideja i ovako je pomirio gazde Tiosava i Milovana

Sedamdesetih godina prošlog veka sela Katići i Kušići bila su prepoznatljiva po kafanama. U Katićima kafanom je gazdovao Tiosav Obradović, dok je u Kušićima glavni kafežija bio Milovan Sokić. Obojica su važili za ugledne domaćine i bilI su poštovanI u svom selu. U obe kafane rado su dolazili i gosti iz drugih sela.

Antonije Dabović, poštar u Kušićima i veliki šaljivdžija, ugledao je pozivnicu za svadbu koju šalje Tiosav i, onako spreman na šalu, ubaci je u novi koverat i adresira na Milovana Sokića.

Bilo je čudno Milovanu što ga ljuti neprijatelj poziva na veselje, ali je pomislio da Tiosav želi da izgladi odnose. Da bi ispoštovao svog nekadašnjeg kolegu, Milovan se spremi za put u Katiće. Preko ramena pečeno jagnje, a u ruci balon rakije – tako je Milovan, sa suprugom Slavkom, krenuo put Katića.

Na kapiji ga iznenađen dočeka Tiosav, ali uspe da prikrije iznenađenje. Smesti goste za sofru i lepo ih počasti. Pred ručak, Tiosav uze da održi zdravicu.

„Dragi gosti, zvani i nezvani…“ – kako to izgovori, Sokić se lupi po čelu. Shvati da ga je neko nasamario, ali nije imao kud. Bila bi sramota da napusti svadbu, pa odluči da ostane na veselju. Sa druge strane, Tiosavu beše milo što mu je Sokić došao, pa mu je tokom čitave svadbe posvećivao posebnu pažnju.

Svadba se završila, Sokić se prijateljski pozdravio sa domaćinima, ali je jedva čekao da stigne u Kušiće kako bi pronašao onoga ko mu je podmetnuo pozivnicu.

Nije bilo teško zaključiti da je to uradio veliki šaljivdžija Antonije, koji se branio rečima da je, kako kaže, učinio veliko delo i pomirio dvojicu nekadašnjih prijatelja.

Ovaj događaj i danas se prepričava.

Kurir.rs/Infoliga/Raško Nešovanović