NESLOGA U EU OKO RUSKE IMOVINE: Kaja Kalas pozvala na korišćenje zamrznutih sredstava, Belgija i dalje protiv

Kaja Kalas, šef evropske diplomatije, na sastanku sa poslanicima Evropske narodne partije ponovo je pozvala na korišćenje zamrznutih ruskih sredstava, što je izazvalo nezadovoljstvo pojedinih političara, piše list Juroaktiv, pozivajući se na izvore.

„Ona (Kalas) je pitala zašto je Belgija toliko zabrinuta. Kom sudu bi se obratila Rusija? Koji sudija bi odlučio u korist Rusije?, naveo je jedan od izvora za list.

Jedan od učesnika sastanka ispričao je da je Kalas govorila o Belgiji snishodljivo. Poslanik koji nije iz Belgije smatrao je da se njen govor sveo na jednu poruku: „prestanite da kukate“.

Šef diplomatije EU takođe je podsetila na svoje estonsko poreklo, zbog čega, navodno, ona bolje razume Rusiju od Belgijanaca, dodali su izvori.

Prema pisanju lista, belgijski poslanik Evropskog parlamenta Vauter Beke ponovo je ukazao da bi odobravanje kredita Ukrajini na račun ruskih sredstava izložilo Belgiju neprihvatljivim pravnim i finansijskim rizicima.

„Belgija zastupa svoje interese i iznosi sasvim legitimne brige. Razgovori su bili veoma detaljni, svi su pažljivo slušali stav Belgije i pokušavali da uzmu u obzir rizike. Ako rizici postoje, potrebno je razumeti kako ih raspodeliti. Zemlje su takođe potvrdile da će se, ukoliko postoji potreba, solidarisati sa Belgijom“, poručila je Kalas.

Ranije je belgijski premijer Bart de Vever obećao je da će učiniti sve što je moguće kako bi se blokirala odluku o upotrebi ruske imovine, ukoliko ne bude razumnog predloga od Evropske komisije.

Šef ministarstva odbrane i spoljne trgovine Belgije Teo Franken izjavio je 25. novembra da Belgija i dalje odbija da koristi zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije za kredit Ukrajini bez garancija EU i da se neće povinovati u tom pitanju.

Zamrznuta ruska imovina

Od početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.

U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.

Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja: imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja i prihodi koji se od njih ostvaruju akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Mogu se povući samo odlukom posebne vladine komisije.

Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.

Kurir.rs/Juroaktiv/Agencije