ZBOG OVOGA SE DIGLA PRAŠINA: ‘Nijedan čovek do sada ovo nije video’: Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji

NASA /Handout via REUTERSPogled na Zemlju iz kapsule Orion misije Artemis Dva nakon što je letelica dostigla najveću udaljenost od planete tokom kruženja oko Meseca

Četvoro astronauta na misiji Artemis Dva otišli su dalje od kuće nego bilo koji čovek do sada.

Sedmog dana putovanja, astronauti misije NASA-e 6. aprila po ‘zemaljskom vremenu’ proleteli su pored daleke strane Meseca, detaljno posmatrajući površinu prirodnog Zemljinog satelita.

„Posada misije Artemis Dva, koju čine astronauti NASA-e Rid Vajzman, Viktor Glover i Kristina Koh, kao i astronaut Kanadske svemirske agencije Džeremi Hansen, postavili su rekord za najveću pređenu udaljenost od Zemlje u letelici sa posadom, nadmašivši rekord misije Apolo 13 postavljen 1970. godine“, saopštila je NASA.

Pre više od pola veka, posada misije Apolo 13 otišla je 400.171 kilometar (250.000 milja) daleko od Zemlje.

Artemis Dva je sada oborio taj rekord za približno 6.500 kilometara, dostigavši maksimalnu udaljenost od 406.771 kilometar, izvestila je NASA.

Kako se Zemlja sve više smanjivala dok su leteli ka Mesecu, imali su stalnu vezu sa kontrolom misije u Hjustonu, u Teksasu.

Samo saznanje da ih neko čuje i da može da im uputi reči spokoja, bile su uteha.

Ali ta veza je nakratko bila izgubljena.

Dok su astronauti prolazili iza udaljene strane Meseca, letelica Orion je, kako je i bilo najavljeno i planirano, na 40 minuta izgubila kontakt sa Kontrolom misije u Hjustonu.

Posle dramatičnih 40-ak minuta, na monitore inženjera kontrolne sobe u Hjustonu vratio se radio signal, usledio je veliki paket podataka, a onda se začuo jasan glas jedine žene u misiji Kristine Koh:

„Hjuston, proverite komunikacije. Tako je dobro ponovo čuti Zemlju.“

NASAČetvoročlana posada misije Artemis Dva koja je ušla u istoriju (s leva na desno): Džeremi Hansen, Kristina Koh, Rid Vajzmen i Viktor Glover

Kada je veza uspostavljena, američki predsednik Donald Tramp razgovarao je sa astronautima, upitavši ih: „Koji je najnezaboravniji deo ovog zaista istorijskog dana?“

„Videli smo prizore koje nijedan čovek nikada nije video, čak ni Apolo, i to je bilo neverovatno za nas“, odgovorio je Rid Vajzman, komandir četvoročlane posade.

„A kakav je bio osećaj kada ste odjednom izgubili komunikaciju sa Zemljom?“, nastavio je Tramp da postavlja pitanja.

Astronaut Viktor Glover je odgovorio da se „malo pomolio“, ali je onda morao da nastavi da radi na snimanju naučnih zapažanja o drugoj strani Meseca.

„Bili smo zauzeti ovde gore i vredno smo radili, i moram da kažem da je zapravo bilo prilično lepo“, dodaje Glover.

Tram im je rekao i da su „ispisali istoriju“ oborivši rekord za najveću pređenu udaljenost od Zemlje.

„Ljudi zaista nikada nisu videli ništa slično onome što radite, rekao im je američki predsednik.

Pozvao ih je u Belu kuću kada se budu vratili „odozgo“.

„I ja sam nešto zauzet u poslednje vreme, znate, ali ću svakako naći vremena za vas“, rekao im je Tramp.

NASAAstronautkinja Kristina Koh gleda iz letelice Oriona ka Zemlji

Tokom preleta daleke strane, letelica je bila najbliže površini Meseca – 6.550 kilometara.

Sa ove udaljenosti, astronauti su mogli pažljivo da ispitaju ovaj deo površine Meseca i naprave detaljne fotografije.

Iz kontrole u Hjustonu su ih zamolili i da naprave crteže olovkom i audio snimke koji opisuju šta su videli.

Astronauti se sada vraćaju na Zemlju.

Na povratku su posmatrali pomračenje Sunca i napravili fotografije i video zapise o tome.

Povratak na Zemlju trajaće četiri dana, a očekuje se da će 11. aprila astronauti sleteti u Tihi okean kod zapadne obale Sjedinjenih Država.

Sve o misiji Artemis Dva (ili Artemida Dva) možete da pročitate OVDE.

Pogledajte video: Fascinantan pogled na Zemlju iz svemira sa prozora letelice posade Artemis Dva

Pre više od 50 godina, astronauti misija Apola su tokom misija ka Mesecu takođe iskusili izolaciju zbog gubitka signala.

Verovatno niko više od Majkla Kolinsa iz Apola 11.

Dok su Nil Armstrong i Baz Oldrin 1969. pravili prve korake na površini Meseca, Kolins je bio sam u komandnom modulu, kružeći oko Meseca.

Dok je njegova letelica prolazila iza druge strane Meseca, kontakt sa parom na površini Meseca, kao i sa kontrolom misije, nestao je na 48 minuta.

Osećao sam se „zaista usamljeno“ i „izolovano od bilo kog poznatog života“, napisao je Kolins u memoarima „Nošenje vatre“ (Carrying the Fire) 1974. godine.

U kasnijim intervjuima, opisao je mir i spokoj koje je donela ta tišina, rekavši da mu je to omogućilo malo predaha od stalnih zahteva kontrole misije.

Od ranije je poznato da se četvoročlana posada se neće iskrcati na Mesec, već da ima zadatak, između ostalog, da pošalje podatke i fotografije sa njihovog putovanja kako bi se proširilo znanje o onome što je ‘tamo daleko’.

Misija Artemis Dva je prvi korak u američkom lunarnom programu čiji je cilj da ljudska posada sleti na površinu Meseca 2028. godine, kao deo planirane misije Artemis 4.

Letelica će odvesti astronaute približno 406.000 kilometara od Zemlje, što bi trebalo da bude najdalje putovanje ljudi svih vremena.

Prethodni rekord – 330.000 kilometara – držala je posada misije Apolo 13 1970. godine.

Ali bilo je tehničkih problema nakon što je eksplodirao rezervoar sa kiseonikom, a astronauti tada nisu mogli da završe planirano sletanje na Mesec, kako je tada objašnjeno.

NASA je 2022. lansirala prvu bespilotnu misiju Artemis, poslavši letelicu Orion na sličnu rutu oko Meseca i nazad.

BBC

‘Zdravo svete’ i druge neverovatne fotografije

Posada misije