„Nikad se ne bih bavio glumom da mi se nije desila povreda na fudbalu“ Kako je Todor Jovanović postao novi Hajduk u Beogradu

Za dve nedelje u domaće bioskope stiže novi film „Hajduk u Beogradu“. Kako izgledaju Gligorije Pecikoza Hajduk, poznati književni junak iz romana Gradimira Stojkovića, i njegova družina iz VIII-5, u koju stiže kad se iz manjeg mesta doseli u prestonicu, videćemo u novom ostvarenju reditelja Milana Todorovića. Odvažnog Hajduka ovekovečio je mladi glumac Todor Jovanović. U podeli su i Sloboda Mićalović, Dragan Mićanović, Nikola Kojo, Ana Lečić i mnogi drugi.

– Za knjigu sam prvi put čuo u šestom ili sedmom razredu osnovne škole, a pročitao sam je tek nakon snimanja. Pre toga je nisam čitao zato što mi je reditelj Milan Todorović rekao da to uopšte nije potrebno, jer ću tako samo da se zbunim.

– Kupio sam „Hajduka u Beogradu“ i „Hajduka po Himalaji“, stvarno sam uživao u knjizi i lepo mi je legla – dok sam je čitao, zamišljao sam scene koje smo snimili, a uskoro planiram da pročitam i „Hajduka po Himalaji“ i ostale nastavke.

– Privuklo me je da prihvatim ulogu to što je ovo bilo nešto novo za mene. Veoma mi se svidela cela ekipa.

– Velika je odgovornost igrati lik Gligorija Pecikoze Hajduka, dečaka koji dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred trudeći se da bude prihvaćen. Svestan sam da će odsad moj lik biti u mislima onih koji budu čitali ovu knjigu, i to je zapravo najveća odgovornost. Ozbiljno sam se pripremao kako bih što verodostojnije preneo Hajduka i vreme u kom se nalazio. Gledao sam filmove iz osamdesetih i slušao muziku iz tog perioda. Moji roditelji su ta generacija. Pričao sam s njima o tome. Oni su mi objašnjavali šta i kako i generalno scenografija ta i taj hejl ili dim, kako god da se kaže, što se pušta i muzika koja ide u pozadini. Generalno, sve to nekako daje na toj atmosferi i sam sam se jednostavno prebacio u to.

– Radio sam s Milanom već ranije film „Heroji“. Došao sam na audiciju i tu se desila zanimljiva anegdota. Nosio sam dužu kosu, a reditelj je čuo da neću da se ošišam, što je bilo potrebno za ovu ulogu. Prvo pitanje koje mi je Milan uputio na audiciji bilo je: „Da li ćeš se ošišati ili ne?“ Naravno da sam hteo. Srećan sam što me je za ovu ulogu odabrao i pisac Gradimir Stojković.

– Saradnja s rediteljem mi je bila odlična, odmah smo našli zajednički jezik, uvek je znao sve lepo da mi objasni kad sam imao neke nedoumice i smatram ga odličnim prijateljem i kolegom.

– Na setu je bilo dosta saveta za glumu i generalno za život, ali sačuvao bih to za sebe. Imali smo odličnu energiju, tako da mislim da smo imali sličan odnos i iza i ispred kamere. Raditi s njima bilo je sjajno iskustvo.

– Snimanje na Tari. Glavnu glumicu Sofiju, koja igra Vesnu, nosio sam uzbrdo i nizbrdo mnogo puta dok je pržilo sunce, a ja sam bio obučen kao za zimu.

– Dolazim takođe iz manje sredine u metropolu i osećam i ja tu promenu i navikavanje na okolinu i na novo društvo. Trenutno živim na relaciji Kragujevac-Beograd.

Jeste li imali priliku da upoznate Gradimira Stojkovića?

– Nisam imao priliku da ga upoznam i veoma mi je žao. Drago mi je što je stigao da pogleda deo ovog filma.

– Nikad se sigurno ne bih bavio glumom da mi se nije desila povreda na fudbalu. Ispalo je da je to najlepša stvar koja mi se dogodila u životu.

– Volim da ga zaigram, ali mi ne fali.

– Nemam omiljenog glumca. Volim da gledam Kilijana Marfija.

– Oba. I strast i nešto što me određuje kao ličnost.

– Pokušaću da upišem Fakultet dramskih umetnosti. Nemam plan šta će biti posle „Hajduka“.

– Ne znam… Možda ulogu nekog fudbalera.