Novi ambasador Ukrajine u Beogradu: Ne razumem zašto se Srbi bore na ruskoj strani, novac nije vredan života

„Petnaest minuta je previše samo za „kako ste“. Razgovarali smo o pitanjima od zajedničkog interesa. Bilo je veoma zanimljivo. Bilo je prilično stabilno, razumno… smisleno. To je bio smislen razgovor i veoma sam zahvalan na tome. Zaista zahvalan. Nije bilo samo o ekonomiji, već i o informativnim pitanjima, kulturnim pitanjima. Imamo snažne kulturne veze bar od 17. i 18. veka. Imali smo veliku ukrajinsku imigraciju, ne samo u 19. veku, I dalje imamo prilično veliku dijasporu. To je veoma važan pravac našeg rada. Takođe, imali smo veliku dijasporu posle 1921, kada smo izgubili rat sa Sovjetima – posle poraza Ukrajinske Narodne Republike. Imali smo plodne kulturne odnose u vreme Jugoslavije. Mnogi Ukrajinci su učestvovali u oslobađanju Srbije od nacista 1944. Nemamo tačan broj Ukrajinaca koji su se borili u 4. ukrajinskom frontu, ali verovatno je većina bila ukrajinska, jer je taj front bio popunjavan ljudstvom uglavnom sa ukrajinske teritorije. Imamo čak i poseban naziv za ljude koji nisu ni dobili uniformu i borili su se protiv Nemaca bez uniformi. Ti ljudi su oslobodili Beograd i druge gradove. Imali smo veoma aktivne odnose posle 1954, nakon smrti Staljina, i dugi niz godina veoma plodne odnose, ne samo ekonomske nego i kulturne. Za mnoge Ukrajince, Jugoslavija, Srbija, bila je Zapad – jedinstven prozor ka Zapadu. Moj tast mi je pričao o svom ličnom iskustvu boravka u Jugoslaviji sedamdesetih godina. Koliko je ova zemlja bila slobodna“.