OVO JE RAZLOG: O upornosti i granicama fizičke izdržljivosti: Lindzi Von, žena od titanijuma

Postoji nekoliko imena koja u umovima, odmah po izgovaranju, stvaraju sliku njihovog sporta.

Kada neko kaže Muhamed Ali, to je odmah boks, kao što je Jusein Bolt jednako atletika, ali je taj odnos kod manje popularnih sportova često obrnut.

Golf? Aha, Tajger Vuds.

Slučaj Lindzi Von, jedne od najvećih skijašica svih vremena, u tom smislu je možda jedinstven.

Jer Lidzi Von je jednako skijanje i skijanje je jednako Lindzi Von.

Čak i neko poput mene, ko nikada u životu nije stao na skije, a od snežnih iskustava ima samo sankanje, uz čuvenog Ingmara Stenmarka i Alberta Tombu – dobro i Janicu Kostelić – koji su ipak malo stariji, pre svega zna za legendarnu Lindzi Von.

Jer ona je letela niz padine, pobeđivala štoperice i osvajala brda tokom čitavog mog odrastanja… Zapravo, većeg dela života kad malo razmislim.

U međuvremenu se penzionisala, pa vratila posle duge pauze i u 41. godini planira da se takmiči na Zimskim olimpijskim igrama (ZOI) u Italiji, prkoseći i godinama i povredama.

„Neverovatna ličnost u svetu skijanja i to ne samo ženskog, nego generalno“, kaže Nevena Ignjatović, bivša skijašica, a danas predsednica Skijaškog saveza Srbije, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Zaista je posebna, mi je nazivamo superženom“, dodaje četvorostruka olimpijka.

I to, pazite sad dobro, uprkos teškom padu i pokidanom prednjem ukrštenom ligamentu kolena 30. januara – nedelju dana pred početak ZOI – uz još nekoliko manjih problema, poput oštećenja meniskusa.

„Posle opsežnih konsultacija sa lekarima, intenzivne terapije, fizičkih testova i skijanja sa protezom, odlučila sam da sam spremna da se takmičim u spustu u nedelju“, objavila je Von na društvenim mrežama.

ZOI su počele 6. i trajaće do 22. februara, a Srbija ima troje predstavnika – Anju Ilić i Miloša Milosavljevića (nordijsko skijanje), i Aleksu Tomovića (alpsko skijanje).

Ipak, oči čitavog sveta biće pre svega uprte u američku skijašicu.

Planira da vozi spust u pojedinačnoj i timskoj konkurenciji, kao i superveleslalom.

„Sve dok imam šansu, neću izgubiti nadu… Neću odustati, još nije gotovo“, istakla je.

Jer to je suštinski njena priča.

O neodustajanju.

Reuters

Brzina, bol i upornost

Nije lako nabrojati sve uspehe Lindzi Von.

Osvojila je, na primer, četiri Kristalna globusa za najbolju skijašicu sezone u Svetskom kupu (2008, 2009, 2010 i 2012).

Prva je žena koja je ostvarila 82 pobede u trkama Svetskog kupa, a u jednoj sezoni ima tridesetak trka, što znači da je više decenija u svetskom vrhu.

Kao jedan od glavnih ciljeva karijere dugo je isticala obaranje Stenmarkovih 86 pobeda u Svetskom kupu, što nije nemoguće (to je u međuvremenu uspela Mikaela Šifrin).

Von ih danas, posle nedavnog povratka skijanju, ima 84.

I to uglavnom u spustu i super džiju (super-g), najbržim i najopasnijim disciplinama, gde stotinke odlučuju o svemu – i o pobednicima i o povredama.

Zbog toga je nazivaju i „kraljicom spusta“.

Ima i tri medalje na ZOI, kao i osam medalja na Svetskim prvenstvima, što je sve čini stalnom učesnicom debata o najvećoj skijašici svih vremena.

I to uprkos brojnim teškim povredama, zbog kojih bi se mnogi zapitali da li da objave kraj karijere, a skije naslone na zid u podrumu ili na tavanu, da na njih pada prašina.

„Kada se osvrnete na moju karijeru, veći deo vremena nisam bila zdrava da bih se takmičila – ako hoćete da budete zdravi, treba da odaberete neki drugi sport“, izjavila je Von 2019. godine.

„Imaću bolove do kraja života, moje koleno je zauvek oštećeno – nemam hrskavicu ni meniskus, već pločice i šrafove“, dodala je.

Ali se uvek vraćala i nastavljala da pobeđuje, iako je više puta povređivala i operisala oba kolena.

Deluju kao kolena 60-godišnjakinje, rekao joj je doktor ranije, pa umesto dela čašice ima titanijum.

„Telo mi je možda slomljeno, ali mi je um usredsređen“, istakla je još 2018.

Bila je, na primer, jedan od favoritkinja za medalju pred Zimske olimpijske igre 2006. u Torinu, ali je pala tokom treninga i helikopterom je prebačena u bolnicu.

Mislila je da je slomila kičmu i da je njena karijera završena.

Međutim, već za dva dana se takmičila, uprkos povredi.

Medalju nije osvojila, ali joj je hrabar nastup doneo Američku olimpijsku nagradu za sportski duh.

Prvu tešku povredu doživela je 2013. godine – pokidani prednji i zadnji ukršteni ligament kolena, od čega se mnogi nikada ne oporave, ali se ona posle duge pauze vratila i u Sočiju došla do olimpijske bronze.

Slede nove povrede kolena, prelom rebara, probušeno plućno krilo, kao i lom ruke, ali se Von ponovo vraća i pobeđuje.

„Jedna je od najupornijih i najistrajnijih i najsnažnijih sportistkinja ne samo u skijanju, već u svim sportovima“, kaže Ignjatović.

„Toliko snage u jednoj ličnosti je zaista posebno i motiv svima koji se bave zimskim sportovima da nikad ne odustaju“

Zbog velikih bolova i problema se 2019. penzionisala.

„Bolovi su prejaki“, rekla je u suzama, dodajući kako mora da prekine da ne bi imala poteškoća kao starija.

Ipak, posle petogodišnje pauze se opet vratila skijanju, sve s ciljem da se nađe na još jednim olimpijskim igrama.

I to posle komplikovane operacije kolena u aprilu 2024. godine.

„Nemam više ništa da dokazujem.

„Mislim da se niko ne seća povratka Majkla Džordana, i to nije umanjilo njegovu zaostavštinu“, istakla je 2025. posle povratka.

„Već sam uspela, već sam pobedila“.

Slavni Džordan se 2001. vratio košarci posle višegodišnje pauze, i to u dresu Vašington Vizardsa, ali nije bio više onaj ubitačni Majkl iz doba Čikago Bulsa.

Ali Von je nastavila gde je stala.

Slavila je na dve trke Svetskog kupa – najstarija pobednica svih vremena – a u jednoj bila druga, iza mlade nemačke skijašice Eme Ajher, rođene nepune tri godine posle njenog prvog nastupa u Svetskom kupu.

Bila je brža 0,24 sekunde od Von.

U decembru 2025. obezbedila je mesto u reprezentaciji SAD za ZOI u Italiji, ali je onda tokom jednog spusta izgubila kontrolu i završila u zaštitnoj ogradi.

Uprkos teškom padu, spustila se na skijama do cilja, ali je bilo jasno da nešto nije u redu i helikopterom je prebačena na preglede.

„Olimpijski san nije gotov… Ako postoji išta što znam, to je kako da se vratim“, napisala je tada.

I sada skijaški svet to gleda.

Pa