Tokom leta 2025. godine astronomi su prvi put primetili neobičan objekat koji se brzo kretao kroz unutrašnje delove Sunčevog sistema. Taj objekat, nazvan 3I/ATLAS, odmah je privukao pažnju naučnika i javnosti. Njegova putanja, hemijski sastav i ponašanje ukazivali su da dolazi izvan našeg Sunčevog sistema, iz neke druge zvezdane porodice, a ne iz Ortovog oblaka ili Kajperovog pojasa, uobičajenih mesta odakle dolaze komete u našem sistemu.
Ubrzo se postavilo pitanje koje je osvojilo i astronome i internet forume: da li je ovo prirodna kometa – ili možda vanzemaljski objekat?
Šta znači oznaka 3I/ATLAS
Naziv 3I/ATLAS nije slučajan. U njemu svako slovo ima značenje. Slovo „I“ označava da je reč o „interstellar“ objektu, dakle međuzvezdanom putniku koji ne potiče iz našeg Sunčevog sistema. Broj „3“ pokazuje da je ovo treći takav objekat ikada otkriven. Pre njega, astronomi su identifikovali još dva međuzvezdana posetioca – 1I/ʻOumuamua, otkriven 2017. godine, koji je izazvao veliku raspravu o mogućem veštačkom poreklu i 2I/Borisov, otkriven 2019. godine, čije se ponašanje pokazalo potpuno prirodnim, ali čije je poreklo takođe van Sunčevog sistema. Naziv „ATLAS“ odnosi se na projekat teleskopa koji ga je otkrio – Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System, sistem teleskopa na Havajima koji prati nebo u potrazi za objektima koji bi mogli predstavljati opasnost za Zemlju.
Kometa koja nije obična kometa
3I/ATLAS se već pri prvim posmatranjima izdvojio kao neobičan. Dok komete iz Sunčevog sistema obično postaju aktivne tek kada se približe Suncu, ovaj objekat je formirao kometarnu komu (oblak gasa i prašine koji okružuje jezgro komete kada se kometa približi Suncu) dok je bio još izvan orbite Jupitera, na mnogo većoj udaljenosti nego što je uobičajeno. To znači da supstance u njegovom jezgru isparavaju na znatno nižim temperaturama nego kod „domaćih“ kometa, što ukazuje da je hemijski sastav ovog tela zaista poseban.
Spektroskopska analiza pokazala je da je odnos leda od ugljen-dioksida prema vodi oko 8:1, što je među najvišim vrednostima ikada zabeleženim. Takav hemijski potpis ukazuje da je 3I/ATLAS verovatno nastao u hladnom, udaljenom delu nekog drugog zvezdanog sistema, gde gasovi poput CO₂ ostaju stabilni i isparavaju i bez velike toplote.
Prema astrofizičarki Žaklin Mekleri sa Univerziteta Nortistern, međuzvezdani objekti poput 3I/ATLAS-a „omogućavaju naučnicima da nakratko zavire u materijal i uslove formiranja u potpuno drugom zvezdanom sistemu“. Svaki podatak o njegovom sastavu i ponašanju predstavlja uvid u to kako izgledaju procesi nastanka planeta u drugim delovima galaksije.
Putanja, starost i misterija porekla
Putanja 3I/ATLAS-a je hiperbolična, što znači da ga Sunce neće zadržati u svojoj gravitaciji. Proći će pored nas jednom i zauvek nestati u međuzvezdanom prostoru. Astronomi procenjuju da bi ovaj objekat mogao biti stariji od samog Sunčevog sistema, očuvan i zamrznut milijardama godina dok je lutao kroz galaksiju.
Foto: Profimedia
Mekleri i njene kolege smatraju da bi 3I/ATLAS mogao poticati iz unutrašnjih delova naše galaksije, gde su zvezde starije, a uslovi formiranja planeta drugačiji od onih u našem delu Mlečnog puta. Svaka nova analiza može nam pomoći da odgovorimo na jedno od najvažnijih pitanja u savremenoj astronomiji – da li je naš Sunčev sistem tipičan ili poseban u galaktičkoj meri.
Zašto 3I/ATLAS nije vanzemaljska letelica
Iako izgledom i ponašanjem deluje „vanzemaljski“, 3I/ATLAS nije delo inteligentne civilizacije. Naučnici su brzo odbacili tu mogućnost – nema tragova manevrisanja, nema signala, nema pravilne strukture. Sve što se vidi, od svetlucanja do formiranja repa, može se objasniti prirodnim procesima poput isparavanja leda i refleksije Sunčeve svetlosti.
Činjenica da je kometa aktivna na velikim udaljenostima i da pokazuje neobičan hemijski sastav nije dokaz o vanzemaljcima, već o raznolikosti materijala u galaksiji. U tome i leži njena stvarna vrednost – 3I/ATLAS je vanzemaljski po poreklu, ali ne i po prirodi.
Mala laboratorija iz drugog sveta
3I/ATLAS pruža naučnicima jedinstvenu priliku da proučavaju prirodni uzorak iz drugog zvezdanog sistema bez potrebe za svemirskim sondama. Njegov sastav i ponašanje otkrivaju mnogo o formiranju planeta, o hemijskim procesima u protoplanetarnim diskovima i o tome koliko su uslovi u drugim sistemima slični ili različiti od našeg.
Mekleri ističe da proučavanje ovakvih objekata može pomoći u proceni koliko su česti sistemi poput našeg i da li su planete sa potencijalom za život u galaksiji izuzetak ili pravilo.
Gde i kada možemo videti 3I/ATLAS
Kometa će od 11. novembra biti vidljiva na jutarnjem nebu, nisko iznad istočnog horizonta. Iako verovatno neće biti vidljiva golim okom, amaterski teleskopi i duga ekspozicija fotoaparata omogućiće posmatračima da prate njen prolazak. Ovo je prilika da vidimo objekat koji je prešao milijarde kilometara i svetlosnih godina, samo da bi na trenutak prošao kroz naš kosmički komšiluk.
Poslanik iz međuzvezdanog prostora
3I/ATLAS možda nije vanzemaljska letelica, ali jeste poslanik iz drugog sveta. On nosi hemijski i kosmički zapis o uslovima koji su vladali u dalekom zvezdanom sistemu pre milijardi godina. Takvi objekti ne samo da šire granice našeg znanja, već nas podsećaju da Sunčev sistem nije usamljeno ostrvo, već deo ogromne galaktičke mreže svetova, prašine i leda koji neprestano putuju kroz svemir. Kada 3I/ATLAS ponovo nestane u tišini međuzvezdanog prostora, ostaće nam nešto vredno – saznanje da smo makar na trenutak imali priliku da ga posmatramo.
Kurir.rs/ RTS/ Science Alert
KINEZI UZGAJAJU POVRĆE U SVEMIRU I ZALIVAJU GA U SUPROTNOM SMERU?! Neobičan „NAOPAKI“ vrt u svemirskoj letelelici Šednžu – 17! Izvor: Kurir teleivizija
