ONI SU „PORODICA“ ZELENSKOG, „NE PRLJAJU RUKE KEŠOM“ Kako nositi 1,6 miliona dolara od mita ulicama Kijeva? Jedino se „ČE GEVARA“ nije gadio gotovine (FOTO)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je okružen „magičnim krugom“ najbližih saradnika umešanih u korupcionaški skandal koji je ugrozio i samog šefa države u Kijevu.

– Imala je ručku, kao na torbi za laptop. Unutra sam stavio milion dolara… U stvari, sačekaj da proverim bolje: ne, milion i 600 hiljada dolara… Nositi tako kutiju sa novcem, u ruci, ulicama Kijeva…! Nije bilo baš mnogo zabavno, prijatelju moj, veruj mi.

Tako se to radilo, sudeći po presretnutim razgovorima: uzeli bi keš i ponekad nisu ni gledali koliko je tu novca.

Ili su previše brinuli da ih ne otkriju ili je to možda to bila samo sića za njih, pošto su obrtali desetine miliona dolara.

Kada Timur Mindič, glavnoosumnjičeni za korupciju, priča telefonom sa tadašnjim ministrom energetike Hermanom Haluščenkom, oseća se da je ton u glasu nekoga ko se oseća nedodirljivim.

Ohrabruju jedan drugog.

U jednom trenutku nepažnje pomenu imenom i samog Zelenskog.

Ne znaju da se njihov razgovor prisluškuje u Nacionalnom antikorupcijskom birou Ukrajine (NABU).

Tamo je inspektorka Olena Ščerban koja ne može da bude srećnija.

– Ovog puta ih imamo! Doprli smo do najužeg kruga, do predsednikove „porodice“.

A najveći problem Zelenskom u ovim ratnim godinama bilo je upravo očuvanje te porodice.

Prema NABU, „kriminalni sistem“ koji su saradnici Zelenskog razvili podrazumevao je uzimanje od deset do 15 odsto od svih ugovora „Enerhoatoma“, državnog preduzeća za nuklearnu energiju.

U pitanju je krađa između 75 i 100 miliona evra.

Gorepomenuta kutija sa ručkom predstavljala je izuzetak od pravila.

Skoro nikada se nije dešavalo da traže keš.

To izveštaču italijanskog dnevnika iz Kijeva priča ukrajinski biznismen koji je podlegao, „kao i svi drugi“, pohlepnim zahtevima.

– To nisu ljudi koja prlja ruke gotovinom. Tražili bi da ih isplatiš za posredničke usluge preko konsultantske firme. Ili pak na još finiji način, imali bi ljude koji ti natovare poresku kontrolu  Kazna je uvek bila veća od minimalnih utvrđenih iznosa. Tako da je uvek postojao način.

Jednom se na meti našla i crkva.

Humanitarna pomoć vredna milion evra od koje bi četiri petine iznosa zvanično otišlo na „troškove zastupanja i komunikacija“, da je ta malverzacija otkrivena.

Iza velikih političkih strategija Zelenskog, bilo da je bio svestan toga ili ne, prema navodima optužnice bili su njegov veliki prijatelj Andrij Jermak, doskorašnji šef kabineta koji je osmišljavao poslovnu taktiku i predsednikov avatar Mindič, producent šou programa najpoznatijeg ukrajinskog komičara sa zlatnom WC šoljom u kući, koji je „udarao reket“ političarima, biznismenima, svakome do mkoga bi došli.

Postojala su dva osnovna principa njihove nedodirljivosti: prvi je bilo ratno stanje i ovlašćenja kakva nikada nisu viđena pre njegovog uvođenja 2022. godine, a drugi je bila parlamentarna većina (254 od ukupno 450 poslanika u Verhovnoj radi).

Sve to je Petro Porošenko, prethodnik Zelenskog na funkciji predsednika, mogao samo da sanja.

Bilo je je i onih koji su se opirali: premijerka Julija Sviridenko, velika rivalka Jermaka, koju podržava američki ministar finansija Skot Besent.

I general Valerij Zalužnji, koji je „u egzilu“ u Londonu gde je postavljen za ukrajinskog ambasadora u Velikoj Britaniji.

Ili pak Dmitro Kuleba, bivši ministar spoljnih poslova, koji je „torpedovan“ jer je bio isuviše autonoman.

Tu je i Oleksandr Kubrakov, nekadašnji ministar infrastrukture s ambicijama da postane premijer, koji je oteran zbog isuviše bliskih veza sa bivšim američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

Ili Mihailo Fedorov, vicepremijer koji je želeo da sve bude čisto u biznisu oko dronova i oko novca koje je Jermak garantovao svom „bratu“ Artemu Koljubajevu, filmskom producentu koji je sarađivao i sa Zelenskim.

„Magični krug“ bio je zapravo vatreni krug u koji se teško ulazilo, ali se još teže iz njega izlazilo.

Pod istragom je i Umerov, šefa Saveta za nacionalnu bezbednost i bivši ministar odbrane, kojeg je lično Zelenski odabrao da umesto Jermaka predvodi ukrajinsku delegaciju na pregovorima na Floridi.

Neimenovani poslanik Verhovne rade kaže da je „krivica Zelenskog u tome što nije slušao one koji su videli da se krade i uključivali sirene za uzbunu“.

A zvono za uzbunu oglasilo se još u junu, kada je tadašnji vicepremijer Oleksij Černišov uhapšen, pa pušten uz kauciju od 2,9 miliona dolara).

Nikada pre toga se nije desilo da političar tog ranga završni direktno iza rešetaka.

A otkrilo se da se on nije „gadio“ keša: dobijao ga je u svojoj kancelariji, u velikim kesama koje su predavane njegovoj ženi, pa čak i na zdravstvenoj klinici na kojoj se lečio.

Černišova su zvali „Če Gevara“.

Imao je revolucionarni moto: „Vredi boriti se samo za one stvari bez kojih nema smisla živeti“.

Mislio je na Ukrajinu?

Ne, nego na ugovore.

(Kurir.rs/Il Corriere della Sera/Preveo i priredio: N. V.)