Osman je sa 12 godina došao u pravoslavnu porodicu: Majka pokušavala da ga vrati kući, ali jedno je presudilo da ostane

Osman je rođen u Zvorniku, u velikoj i složnoj porodici. Njegovi roditelji imali su sedmoro dece – četiri sina i tri ćerke – pa je kuća uvek bila ispunjena smehom i užurbanim životom. Ipak, kada je Osman imao samo osam godina, život njegove porodice promenio se iz korena. Otac mu je preminuo, ostavljajući majku u teškoj situaciji sa dvoje maloljetne dece.

Sa samo 12 godina Osman je morao da donese jednu od svojih prvih ozbiljnih odluka u životu. Otišao je na Romaniju, u blizinu Sokoca, da radi kod jedne pravoslavne porodice, kako bi olakšao život svojoj majci.

„Teško smo živeli kod kuće, a već tada sam imao želju da im obezbedim lepši i ugodniji život“, priseća se.

Kod Milana i Vele Novosel, Osman je pronašao toplinu i prihvatanje koje ga je iznenadilo. Bez obzira na versku pripadnost, tretirali su ga kao svoje dete.

„Kad sam došao kod gazde, Srbina, bilo mi je bolje nego u rođenoj kući. Lepše smo živeli, a on me nije odvajao od svog sina, bez obzira na veru. Bio sam u najmu kod pokojnog Milana i Vele. Imam jaku želju da jednog dana posetim njegovog sina, da vidim gde je sada, da li živi u staroj kući ili je odselio. To mi je uvek u mislima.“

Majka je nekoliko puta pokušavala da ga vrati kući, ali Osman je uporno odbijao, znajući da njegov rad kod porodice Novosel pomaže u održavanju doma. Dečak je brinuo o voću i povrću, skupljao drva i brao pečurke. Njegov trud nije prolazio nezapaženo, a porodica Novosel ga je cenila. Vremenom, i Osmanova majka je prihvatila njegov ostanak, jer je novac koji je slao kući značajno pomogao porodici.

„Kasnije je majka dolazila da uzima pare. Milan joj je davao unapred. Tako je preživljavala sa sestrom„, objašnjava Osman.

[embedded content]

Osman je kod porodice Novosel ostao sve do šesnaeste godine. Tamo je odrastao, učio vrednost rada i razvijao odgovornost i poštenje.

„Ja sam srećan što sam sve to prošao. To me očeličilo. Danas mojoj deci ništa neće trebati“, kaže sa ponosom.

Nakon povratka sa Romanije, Osman je pronašao posao u Beogradu, a sa sedamnaest godina se oženio i stvorio svoju porodicu. Teško detinjstvo i izazovna mladost oblikovali su ga u sposobnog i samostalnog čoveka, spremnog da se suoči sa životom.

Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene