Limfni sistem je izuzetno važan jer pomaže u održavanju opšteg zdravlja. Limfa sakuplja tečnost iz naših tkiva i vraća ih u krv. Tako prenosi hranljive materije i proteine do ćelija i tkiva, a iz njih sakuplja sve štetne supstance. Zato je pravilno funkcionisanje ovog sistema jedna od baza dobrog zdravlja.
Limfa, vodenasta tečnost, obezbeđuje hranljive materije ćelijama i tkivima i štiti telo od uljeza poput virusa, bakterija pa i i ćelija raka. Limfni sistem koji uključuje limfne žlezde (čvorove), sudova, kapilare i samu limfu, funkcioniše „odozdo ka gore“, odnosno od prstiju na rukama i nogama, pa do grudnog limfnog kanala.
Da bismo razumeli šta limfa tačno „radi“, korisno je znati kako naše telo zapravo stvara limfu. Sve počinje sa sistemom cirkulacije, koji sarađuje sa limfnim sistemom. Sistem cirkulacije je mreža arterija, vena i kapilara koji nose krv kroz telo, a samim tim i plazmu kao deo krvi.
Kako krv teče kroz kapilare, deo plazme curi kroz sitne rupe u kapilarnim zidovima. Ova plazma, sada već nazvana limfa, kreće se u vaša tkiva i prostore oko ćelija kako bi isporučila kiseonik, proteine i druge hranljive materije.
Ilustracija Foto: Shutterstock
Istovremeno, limfa skuplja ostatke poput oštećenih i kancerogenih ćelija, bakterija i virusa. Limfa takođe pokuplja dodatnu tečnost iz naših tkiva i ćelija koju kapilari ne mogu da apsorbuju.
Napunjena dodatnom tečnošću i štetnim organizmima, poput nosača nekog opasnog tereta, i nakon što „opere“ svaku ćeliju, limfa kroz limfne kapilare dolazi u limfne čvorove. Limfni čvorovi kontrolišu kvalitet limfe, tražeći štetne organizme, koje će na kraju uništiti bela krvna zrnca (limfociti). Filtrirana (prečišćena) limfa se na kraju vraća u krvotok.
Zato limfne žlezde oteknu kada smo izloženi nekoj infekciji, i to je znak da su se aktivirale, i da se bore protiv „napada“ na organizam.
Limfni čvorovi su kao postrojenja za preradu otpadnih voda, u njima se proizvode antitela koja štite organizam, i iz njih limfa izlazi prečišćena.
Limfni sistem prikuplja višak tkivne tečnosti (2 do 4 litra dnevno) koji se nije vratio u krvne kapilare i vraća ga u krvotok, čime se održava normalan nivo tečnosti u telu i sprečava oticanje tkiva.
Pomaže u apsorpciji masti i vitamina rastvorljivih u mastima iz sistema za varenje (tanko crevo) i njihovom transportu do krvotoka.
Za razliku od krvi, limfa ne teče samostalno, već joj je za pokretanje neophodno kretanje mišića i disanje. Upravo zato su fizička aktivnost, masaža i duboko disanje ključni za zdravlje limfnog sistema. Limfa mora da se stalno kreće, ali postoje stanja koja to mogu da otežavaju.
Foto: Shutterstock
Upozoravajući signali
Kada se limfni sistem uspori ili blokira, telo počinje da šalje upozoravajuće signale koje ne bi trebalo ignorisati. Tu spadaju: oticanje (najčešće ruku, nogu, lica ili vrata), učestale prehlade i slab imunitet, hronični umor i osećaj težine u telu, zamagljen um ili loša koncentracija, problemi sa kožom – poput akni, ekcema ili osipa, limfni čvorovi koji su bolni, osećaj zatezanja ispod pazuha i u preponama, spora cirkulacija i hladne ruke/noge.
Limfedem se javlja kada limfa ne može da normalno teče kroz limfne kapilare. Kada se to desi, limfa počinje da se nakuplja u mekim tkivima u rukama i nogama, što dovodi do otoka.
Limfedem često pogađa ljude koji su imali operaciju uklanjanja limfnih čvorova ili su bili na terapiji zračenjem.
Elefantizam se javlja kada je limfni sistem blokiran. Kao što se dešava kod limfedema, limfa počinje da se nakuplja, i ruke, noge ili genitalije počinju da otiču.
Briga o limfnom sistemu je direktno povezana sa stanjem imunog sistema i zato stručnjaci savetuju redovne fizičke aktivnosti (makar to bile šetnje) hidriranost organizma (prvenstveno dovoljan unos vode), kvalitetan režim ishrane, ali i izbegavanje izlaganja toksičnim hemikalijama poput onih u pesticidima ili sredstvima za čišćenje.
U namirnice koje olakšavaju protok limfe, pa samim tim i detoksikaciju tela spadaju citrusi (limun, grejpfrut, pomorandža), peršun, rukola, spanać, blitva, brokoli, karfiol, kupus, zatim bobičasto voće – borovnice, maline, aronija (antioksidansi), beli luk i đumbir – prirodni stimulansi limfne aktivnosti, orašasti plodovi i semenke – bogati su cinkom i omega-3 masnim kiselinama, kao i čajevi, naročito čaj od koprive, maslačka i nevena.
Poželjno je izbegavati prerađenu hranu (naročito šećere i rafinisane ugljene hidrate), alkohol i gazirane napitke, previše zasoljenu hranu.
Kurir.rs/RTS
