„Patim što sam sahranila decu, gledam fotografije, plačem i razgovaram s njima, živa u grob ne mogu“: Baka Stana napunila 100 godina

Mrkonjićanka Stana Mitrić proslavila je 25. oktobra 100. rođendan u društvu porodice, prijatelja i komšija u svom gradu, gde je rođena i živi.

Stana Mitrić rođena je 20. oktobra 1925. u selu Brdo kod Mrkonjić Grada, a sa tri godine ostala je bez majke. Rodila je sedmoro dece, dva sina je sahranila, oba su poginula u ratu. Bez muža je ostala 2018. godine, kada je umro u 91. godini.

Ima 14 unuka, 13 praunuka i jednog čukununuka.

– Za ovo života sam se ispatila i izmučila. Sad mi je najbolje, najljepše, ali ipak patim što sam sahranila svoju decu. Gledam njihove fotografije, plačem i razgovaram s njima, jer živa u zemlju ne mogu – ispričala je baka Stana.

Najviše se, kaže, namučila u vreme ratnih dešavanja, kada je bila gladna i žedna, a najteže što je preživela jeste pogibija dvojice sinova u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, čije je posmrtne ostatke pronašla u masovnoj grobnici u Mrkonjić Gradu.

Baka Stana je rekla da je zahvalna Bogu jer je još uvijek pokretna i može pomalo da se brine sama o sebi, a sedam godina živi sa jednim sinom koji joj sve obezbedi kada nije prisutan u kući.

Ona je naglasila da je danas mnogo srećna jer na jednom mestu vidi svoju decu, unuke, snaje, praunuke, čukununuka, svoje komšije i prijatelje.

Unuk Duško Lazić iz Banjaluke rekao je da rado dolazi kod bake Stane, za koju kaže da je velika žena koja se mnogo napatila u životu.

Lazić je naglasio da se rado seća svog djetinjstva i dolazaka kod bake, kada su joj pomagali oko seoskih poslova, ali da ih ona i danas dočekuje sa osmehom i radošću.

Najmlađa Stanina unuka Stanislava Zorić iz Banjaluke kaže da su se ona i njena sestra pre nekoliko godina dogovorile da će ako dočekaju da baka doživi stotu godinu, upravo na ovakav način proslaviti njen rođendan, što se danas i ispunilo.

Zorićeva je rekla da ih je baka uvek dočekivala domaćinski i s ljubavlju, te da i dan-danas tako dočekuje svoju rodbinu i goste, ustajući i pitajući ih da li su gladni i žedni.

Baka Stanu je nedavno posetila i humanitarka Tamara Misirlić.

– Jučе sam upoznala baku Stanu Mitrić u Mrkonjiću, ima 100 godina. Sahranila je dva sina, oba poginula u ratu. Ali najteže nije ono što ti ispriča, najteže je ono kako te isprati. Kad sam ustala, uhvatila me za ruku, onako sitna, a jaka kao planina, i pitala: „Dete, kad ćeš opet doći?“ A onda čekaću te. To „čekaću te“ mi je svaki put najteže – napisala je Tamara i dodala:

– I svaki put kad mi neko to kaže uvek me preseče misao da će proći vreme, da ću otići u drugi grad, drugu kuću, drugo gradilište, i da se možda nikad nećemo ponovo videti. I baš zato me ta rečenica boli. Jer mnogima koji su mi rekli „čekaću te“. Ja se nisam stigla vratiti. Neki su me čekali, a otišli su pre nego što sam ponovo zakoračila kroz njihova vrata. Nisam stigla da kažem još jedno „dobar dan“, još jedno „kako ste“, još jedan zagrljaj.

Tamara kaže da ju je baka Stanina rečenica pogodila pravo u dušu.

– Ne zato što je tražila nešto, nego zato što sam u njenom „čekaću te“ čula sve one koje nisam stigla još jednom da vidim. I zato znam da ću joj se vratiti. Naravno, ona me i nasmejala, jer svaka baka koja je pogodila stotu ima onu lukavu radost u očima i rakiju pri ruci.

Tamara se i sa baka Stanom našalila.

– Jesi li pila rakiju? – upitala ju je Tamara.

„Nisam, ja ne mogu“, odgovorila je starica.

Potom je Tamara prikazala snimak kako Stana pije rakiju i nazdravlja. Baka Stana je kroz smeh priznala da jeste.

Kurir/ SRNA