PERKO JE JEDAN OD SAMO PET MAJSTORA OVOG ZANATA U SRBIJI! Zahvaljujući njihovom radu upisani su na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Evrope (FOTO)

Sarački zanat jedna je od retkih veština koju u čačanskom kraju danas čuvaju samo pojedinci. Teško ga je bilo sačuvati, jer mlađe generacije retko pokazuju interesovanje za ovo umeće, ali zahvaljujući upornosti pojedinih majstora, on i dalje živi.

Jedan od retkih koji u zapadnoj Srbiji neguje ovu tradiciju je Perko Kuvekalović iz Čačka. On ovaj zanat čuva od zaborava na praktičan način i, kako kaže, nada se da će mlađe generacije prepoznati vrednost i upustiti se u njegovo učenje, naročito imajući u vidu da je sarački zanat upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Kuvekalović se saračkim zanatom bavi već 38 godina. Zanat je naučio od starih majstora i, uprkos napretku industrije i tehnologije, i dalje sve radi ručno, dve igle, šilo i vešta ruka majstora. Ručno izrađuje i popravlja opremu za konje, amove, sedla, ali i mnoge druge predmete.

– Sarački zanat je jedan od najstarijih zanata i ja sam jedini u ovom delu Srbije, a zvanično nas ima pet u čitavoj zemlji. Zahvaljujući nama zanat je ušao u nematerijalnu baštinu Evrope. Zaštićen je da bi ostao i da bi generacije koje dolaze znale šta je, da bi naučile. Nije baš lak, malo je teži za rad, ali je zanimljiv za proizvodnju. Radi se od debele, grube goveđe kože i to sve ručno, oko 90 odsto. Njegova primena je u konjarstvu, lovci imaju dosta potrebe za našim uslugama, kao i oni koji se bave poljoprivredom. Prave se muški kaiševi, popravke torbi, to je ono što sarač radi – rekao je Kuvekalović.

Pročitaj i ovo:
POSLE HAOSA ZBOG KAŠNJENJA KONCERTA VLADE GEORGIEVA OGLASILI SE POTROŠAČI: Nije poenta koliko je trajao, nego kad je počeo (FOTO)

1/5

Vidi galeriju

Perko Kuvekalović, majstor saračkog zanata kojih u Srbiji ima pet Foto: RINA

O anegdotama tokom rada

On je podelio i jedno lično iskustvo koje pokazuje koliko su znanje i praksa u ovom zanatu važni.

– Ovaj zanat nije mnogo zahtevan, traži da se poznaje zanatstvo i koža, sve se radi ručno. Ljudi prepoznaju pravog majstora sarača, posebno oni koji su se bavili ovim poslom. Imam jednu anegdotu, kada sam bio u Čajetini na vašaru, čovek me pitao da li ja radim sve ovo. Rekao sam da radim, a on je pogledao moje ruke, jer se na prstima poznaje, tu su zadebljanja na zglobovima. Rekao je: svaka čast, i pružio mi ruku. Bio je stari majstor i tačno je prepoznao da zaista radim ovaj posao. Ručni rad se prepoznaje, jer mnogo toga mora ručno da se radi, i pored veštačke inteligencije – kaže Kuvekalović.

Kako naglašava, važno je da se ovaj zanat prenese na mlade generacije, a on je spreman da ga ostavi u nasleđe.

– Od ovog zanata može solidno da se živi. Za sada nema zainteresovanih da nauče, ali bih rado preneo znanje, jer su ga i meni preneli stari majstori. Nije teško naučiti zanat – dodaje on.

Prema njegovim rečima, dok su za mnoge zanate napravljene mašine koje olakšavaju posao, sarački zanat ostao je gotovo nepromenjen, jer neke delove i dalje može da uradi samo čovek, ne mašina.

Foto: RINA

Redak, ali dragocen zanat

Snežana Ašanin, etnolog iz Narodnog muzeja u Čačku, podseća da je ovo redak, ali dragocen zanat koji je očuvan na najlepši mogući način upisom na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

– U srpskoj tradicionalnoj kulturi sarački zanat je uvek imao poseban značaj. To je živo kulturno nasleđe koje se očuvalo do danas i kao takvo je prepoznato i upisano na listu. Istina je da je do kraja prošlog veka sarača bilo mnogo više, ali su opstali zahvaljujući ukorenjenosti i održivosti, jer i dalje postoji potreba za njihovim radom i proizvodima. U pitanju je saračko – sedlarski zanat koji i danas ima dobru perspektivu – istakla je Ašanin.

– Ovo jeste prilika da se zanat sačuva. Skrećemo pažnju na naše kulturno nasleđe i podstičemo mlade da uče veštine tradicionalnih zanata, kako bi ih preneli i očuvali – zaključila je ona.

Sarački zanat, koji je vekovima bio oslonac konjarstva, lova i života u srpskim selima, danas stoji kao simbol istrajnosti i umeća naših predaka. Iako ga neguje tek nekolicina majstora, sarački zanat ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, podsećajući nas da su koreni, tradicija i ručni rad neprocenjiva vrednost koju ne smemo izgubiti.

Očuvati sarački zanat znači očuvati deo sebe, svoje istorije i identiteta, a upravo u tome leži najveća snaga našeg kulturnog nasleđa, dakle, u čuvanju tradicije starih zanata koji su nas održali.

Kurir.rs/Rina