IZ MEDIJA: Pet promena u životnom stilu koje mogu da pomognu da živimo bolje

Postoje jednostavne promene koje možete da učinite danas da biste ostali zdraviji kasnije u životu.

Ako često ne možete da nađete ključeve, niste u tome usamljeni.

Sve veća zaboravnost uobičajeni je deo starenja, a postoji i široko rasprostranjeno verovanje da će naše kognitivne sposobnost opadati kako starimo.

Ali pogoršanja kognitivnih sposobnosti nisu neizbežni deo starenja.

Postoje koraci koje možemo svi da preduzmemo da bismo duže živeli dobro, i brinemo o našem mozgu.

Kod novorođenčadi mozak neprestano stvara nove veze između neurona ili pojačava postojeće, a kod dece formira se više od milion novih neuralnih veza svake sekunde u prvih nekoliko godina.

Ali kako starimo, ovaj proces se usporava, naročito kad neke od ovih veza više nisu potrebne.

Jedna skorašnja studija pokazala je da mozak prolazi kroz pet velikih epoha tokom života, sa ključnim prekretnicama koje se dešava u proseku sa 9, 32, 66 i 83 godine.

Mozak dostiže „odraslu“ fazu tek u 30-im, kad naše moždane regije postanu podeljenije, dok arhitektura mozga počne da pokazuje znakove starenja u našim srednjim 60-im.

Ali ove tranzicije u načinu na koji je naš mozak povezan nisu iste za svakoga, niti su zapisane u kamenu.

Baš kao što vežbamo mišiće da bismo ostali snažni, održavanje moždanih veza traži od nas da održavamo naš um aktivnim.

Aktivnnost može značajno da odloži ili čak pomogne ljudima da potpuno izbegnu demenciju, pokazuje istraživanje.

Obrazovanje, druženje, rad i razbibriga, pomažu da se stvori ono što je poznato kao „kognitivna rezerva“, a odnosi se na sposobnost mozga da istrpi bilo kakvo oštećenje od starenja, kako mozak pronalazi nove puteve da kompenzuje, čineći mozak otpornijim na bilo kakvo propadanje uzrokovano starenjem.

Postoji istraživanje pokazuje kako možemo da utičemo na našu dugovečnost tako što pravimo male ali dosledne promene.

Očigledno je da je fizička aktivnost dobra za zdravlje našeg mozga i za naše blagostanje.

Evo pet kako da se osećamo bolje i usput učinimo naš mozak mlađim.

Nikad nije kasno da naučite nešto novo

Kao prvo, važno je doživeti naše kognitivno zdravlje kao skup veština koje koristimo svaki dan.

To obuhvata sposobnost rasuđivanja, rešavanja problema i koncentracije, kao i brzinu kojom obrađujemo informacije.

Ove veštine su raznovrsne i mogu da se razvijaju i menjaju u zavisnosti odživotnog stila.

Najvažnije od svega, možete biti zaštićeni i unapređeni u bilo kom dobu.

Kao što mi kaže psiholog Alan Gau sa Univerziteta Heriot-Vat u Edinburgu, u Škotskoj, dok se neki od ovih procesa usporavaju, pozamašni kognitivni pad nije neizbežna posledica starenja.

„Mi imamo prilike da zaštitimo i unapredimo zdravlje našeg mozga u svakom dobu i stadijumu života“, kaže on.

María MedemBavljenje novim hobijem ili učenje nove veštine može našem mozgu da pruži podstrek koji nas štiti kako starimo

Možemo, da damo našim kognitivnim veštinama podstrek koji će zaštititi sposobnost razmišljanja u budućnosti.

Iako su neke kognitivne sposobnosti sklone promenama koje imaju veze sa godinama, kao što je koliko brzo možemo da obradimo informaciju, Gau kaže da to ne treba nužno da se smatra problematičnim, a pad može da počne da se dešava i kad smo na vrhuncu naših radnih godina.

Moćna poruka u sklopu kampanje ukazivanje na bolest koju je pokrenulo Istraživanje Alchajmera je da „nikad nije prerano i nikad nije prekasno“ da se preduzmu određeni koraci.

Način da se pojača naša kognicija i smanji rizik od demencije je da se isproba nešto novo.

Za one sa zelenim prstima među vama, možda možete da isprobate baštovanstvo, jer istraživanje pokazuje da ono čuva kognitivnu funkciju i može stoga da vam pomogne da živite duže.

Lekari su čak počeli da ga uvrštavaju u zdravstveni sistem.

Baštovanstvo može biti posebno korisno kako starimo, jer proces učenja o biljkama i kako ih održati u životu može da stimuliše delove našeg mozga koje inače možda ne bismo koristili.

Ili možete da počnete da učite novi jezik, jer to angažuje različite delove vašeg mozga pojačavajući veze između tih oblasti.

Pokazalo se da to odlaže javljanje prvih simptoma Alchajmerove bolesti za i do pet godina.

Treba vam pravo gorivo za mozak

Decenije istraživanja pokazuju da je uravnotežena i zdrava ishrana važna, toliko ali ima toliko mnogo izbora da je teško znati na šta se tačno usredsrediti.

Postoji jedna jednosmerna smernica – dodajte koliko god boje možete iz voća i povrća u ishranu.

Ako to budemo uradili, dobijaćemo vitamine, minerale i vlakna koji su nam potrebni, u tom procesu istovremeno pomažući zdravlje mozga.

Jedna dodatna porcija voća i povrća dnevno dobro utiče na zdravlje.

Jedno od najuticajnijih promena u ishrani po kognitivno zdravlje pojačavanje unosa vlakana, kaže Karen Skot, profesorka biologije creva sa Univerziteta u Aberdinu, u Velikoj Britaniji.

Prosti suplement vlakana doveo do unapređene moždane funkcije za svega tri meseca, pokazuje jedna studija.

Dobra vest je da ima jako mnogo različitih izvora za vlakna, od orašastih plodova do voća i povrća, što olaškava povećanje našeg unosa.

Treba da vodimo računa o unosu prave vrste masnoća kao što su polinezasićene masti, koje se mogu naći u masnim ribama, kao što su losos i pastrmka, i orasima.

Za njih je poznato da su dobra zaštita od demencije.

Istovremeno, smanjenje našeg unosa zasićenih masti, uobičajenih u mesnim prerađevinama, takođe može biti od koristi.

One mogu da navedu jetru da proizvodi štetna jedinjenja zvana ceramidi, koja su povezana i sa kardiovaskularnim bolestima, i sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.

Treba takođe da se postaramo da dobijamo dovoljno holina u našoj ishrani.

Holin se najčešće nalazi u jajima, kao i u mnogim drugim hranama životinjskog porekla i povezan je sa poboljšanjem pamćenja, dok je nedostatak povezan sa Parkinsonovom i Alchajmerovom bolešću.

Veći unos je takođe povezan sa nižim rizikom od depresije.

María MedemRedovne vežbe mogu da imaju poseban efekat zaštite ne samo našeg tela, već i našeg mozga

Više energije i bolje raspoloženje

Kad je u pitanju dovoljno kretanja, uprkos najboljim namerama, može biti teško postići preporučenu nedeljnu količinu vežbi.

Ali ne moramo uvek rednovno da vežba,o, jer su čak i redovne šetnje od velike koristi.

Brz hod, do prodavnice ili do parka,