‘Pitanje života i smrti’: Aktivisti se bore za pravo na abortus u Poljskoj

Family handoutDorota Lalik umrla je od sepse pošto joj je pukao vodenjak u 20. nedelji

Otkucaji srca njihove bebe ulili su nadu Doroti Lalik i njenom suprugu Marćinu da bi ipak sve moglo da bude dobro.

Dorota, 33-godišnja farmaceutkinja, hitno je prebačena u bolnicu jednog nedeljnog jutra, kada joj je pukao vodenjak u 20. nedelji trudnoće.

U takvim okolnostima trudnoće su vrlo rizične i često neodržive.

Bez plodove vode, fetus je izložen velikom riziku od infekcija, koje mogu da uzrokuju sepsu koja može da bude smrtonosna za trudnicu.

Ali Marćin kaže da je njega i Dorotu, kojoj su lekari dali antibiotike i savetovali da miruje i noge drži u uzdignutom položaju, bolničko osoblje više puta uveravalo „da sve izgleda dobro i da niko nije u opasnosti“.

U ponedeljak su obavljene kontrole kojima je potvrđeno da srce fetusa i dalje kuca.

„To nas je malo umirilo, jer je značilo da je beba još živa“, kaže Marćin.

Ali sledeće večeri Dorotino zdravstveno stanje se naglo pogoršalo.

Prvo se žalila na glavobolju, a onda je počela da povraća, i u ranim jutarnjim satima 24. maja 2023. izvršena je hitna operacija tokom koje su lekari uklonili fetus.

Porodični advokati tvrde da su lekari odugovlačili da izvedu zahvat, a kada su konačno odlučili, bilo je prekasno.

Kasnije tog 24. maja Dorota je preminula od sepse koja je uzrokovala otkazivanje organa.

Protiv doktora u bolnici u kojoj je lečena je podneta tužba i istraga je u toku.

Slučaj je izazvao gnev ljudi širom zemlje zbog ograničenih reproduktivnih prava u Poljskoj, gde je abortus faktički zabranjen 2021. godine.

‘Čekali su do poslednjeg trenutka’

Tokom decenija komunističke vladavine, Poljska je imala jedan od najliberalnijih zakona o abortusu u Evropi.

Ali 1993., četiri godine posle pada komunizma, abortus je u velikoj meri zabranjen jer je Katolička crkva snažno zagovarala potpunu zabranu prekida trudnoće.

Tadašnji papa Jovan Pavle Drugi bio je Poljak.

Ustavni sud Poljske je potom 2020. godine proglasio neustavnim poslednji značajan izuzetak za prekid trudnoće, teške anomalije ploda, koji je bio razlog 98 odsto svih zakonith abortusa u to vreme.

Abortus je sada dozvoljen samo u tri slučaja: kada je trudnoća rezultat silovanja i incesta, i kada je ugroženo zdravlje ili život trudnice.

Malta, još jedna izrazito katolička zemlja, osim Poljske je jedina članica Evropske unije (EU) u kojoj je abortus faktički zabranjen.

Ona primenjuje još strože zakone kojima je prekid trudnoće dozvoljen isključivo kada je život trudnice ozbiljno ugrožen.

Dorotina porodica koja je, bolnicu Papa Jovan Pavle Drugi u Novom Targu gde je lečena, tužila za nesavesno lečenje, smatra da je njen život mogao da se spasi da je abortus obavljen ranije.

„Čekali su do poslednjeg trenutka da prekinu trudnoću, verovatno zato što nisu bili sigurni u kom trenutku je abortus zakonski dozvoljen“, kaže Jolanta Budzovska, porodična advokatica.

Poljski Poverenik za zaštitu prava pacijenata je 2023. godine rekao da je bolnica trebalo da obavesti Dorotu da prekid trudnoće može da joj spasi život.

U aprilu 2025., tužilaštvo je podiglo optužnice protiv troje lekara u bolnici Papa Jovan Pavle Drugi.

Dvoje lekara se terete za ugrožavanje života i zdravlja pacijentkinje, a treći je optužen za ubistvo iz nehata.

Svi su se izjasnili da nisu krivi.

Bolnica Papa Jovan Pavle Drugi je za BBC rekla da ne može da komentariše Dorotin slučaj zbog istrage koja je u toku.

Dodali su da je posle Dorotine srmti odeljenje ginekologije i akušerstva reorganizovano, da su izvršene kadrovske promene i uvedene nove procedure za pružanje hitne pomoći.

Uvedene su i preventivne mere za smanjenje rizika u budućnosti, rečeno je iz ove zdravstvene ustanove.

‘Zastrašujući efekat zakona’

Slučaj Dorote je jedan od najmanje šest smrtnih ishoda usled sličnih okolnosti koji su zabeleženi od 2021. godine kada je presuda iz 2020. stupila na snagu, pokazuju podaci organizacije za ženska prava Federe.

Prvi slučaj koji je privukao veliku pažnju bila je 30-godišnja Izabela Sajbor, koja je umrla u sličnim okolnostima gotovo dve godine ranije, u septembru 2021.

Kao i Dorota, Izabela je umrla od sepse jer su lekari navodno odlagali prekid trudnoće.

U julu 2025. godine, lekari su proglašeni krivim za ugrožavanje njenog života.

Aktivisti kažu da slučajevi Dorote i Izabele, iako su relativno retki, jasno pokazuju izazove sa kojima se lekari suočavaju kada treba da odluče u kom trenutku zakon dozvoljava prekid trudnoće.

„Opasnost po život se često tumači kao potreba da se hitno reaguje, što je praktično situacija u kojoj žena već umire zbog trudnoće.

„To je uzrokovalo zastrašujući efekat (zakona) i izbegavaju da izvrše abortus za svaki slučaj, jer ako prekinu trudnoću mogu da se suoče sa krivičnim prijavama“, kaže pravnica Budzovska.

‘Prestanite da nas ubijate’

Vladujuća stranka Pravo i pravda, koja je imala ključnu ulogu u pooštravanju zakona, izgubila je većinu u skupštini 2023. godine.

Izabran je novi predsednik vlade Donald Tusk, predstavnik političkog centra, čija stranka je obećala da će olakšati pristup abortusu i ozakoniti pružanje pomoći ženi u nameri da okonča trudnoću.

Gotovo dve godine kasnije, pokušaji da se zakon promeni su zastali, jer je Tuskova stranka ušla u koaliciju sa konzervativcima koji se protive većim pravima na prekid trudnoće.

Kao i njegov prethodnik i Karol Navrocki, novi predsednik Poljske se protivi ublažavanju zakonodavstva o abortusu, a ima i pravo veta, što znači da promene ne mogu da se očekuju u bližoj budućnosti.

Ljudi u Poljskoj su po ovom pitanju podeljeni.

Istraživanje agencije Ipsosa iz 2023. godine pokazalo je da 56 odsto Poljaka podržava abortus u većini ili svim slučajevima, a da se tome protivi 34 odsto.

BBCJustina Vidržinska, aktivistkinja za prava žena i jedna od osnivačica centra AboTak

Pošto nema naznaka da će se Tuskovo obećanje uskoro ispuniti, aktivisti za pravo na izbor odlučili su da stvar