VAŽNO: „Pokazao Trampu ko je civilizacija“: Ko je Abas Aragči, šef diplomatije Irana i mirovni pregovarač?

„Pre 1.400 godina prorok Muhamed je rekao da čak i ako je znanje smešteno u daleke Plejade, Iranci bi bili sposobni da ga dosegnu. Agresori će videti našu moć“, reči su Sejeda Abasa Aragčija, šefa diplomatije Irana, koje je izneo nakon što su američko-izraelske snage 6. aprila izvele napad na Univerzitet u Teheranu.

Israeli-U.S. aggressors have bombed the MIT of Iran. This follows attacks on other universities.

1,400 years ago, Prophet Muhammad (PBUH) said that even if knowledge was situated in the distant Pleiades, Iranians would be capable of attaining it.

Aggressors will see our might. pic.twitter.com/Dn3hSCaBNv

— Seyed Abbas Araghchi (@araghchi) April 6, 2026

Dan kasnije, a svega nekoliko sati pre  isteka američkog ultimatuma Iranu i šokantne pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da će „čitava civilizacija večeras umreti i nikada se više neće vratiti“,  Abas Aragči je vešto i znalački ispregovarao primirje i, kako je rekao američki senator Kris Marfi, izvojevao „istorijsku pobedu za Iran“.

It appears Trump just agreed to give Iran control of the Strait of Hormuz, a history-changing win for Iran.

The level of incompetence is both stunning and heartbreaking.

What on earth is happening? pic.twitter.com/5hEyg5KkZ5

— Chris Murphy 🟧 (@ChrisMurphyCT) April 7, 2026

Aragči je osim umeća pregovaranja i diplomatije pokazao da je civilizacija naspram varvarskih pretnji.

Po planu Teherana od 10 tačaka za koji je Tramp rekao da je „izvodljiv“ i pristao da bude polazna osnova za mirovne pregovore koji počinju sutra u Islamabadu Teheran je, između ostalog, izdejstvovao: nastavak kontrole nad Ormuskim moreuzom i uzgred, kako piše AP, naplaćivanje prolaska brodova (koji su pre američkog napada prolazili bez novčane naknade), priznavanje obogaćivanja urana i ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija, povlačenje američkih trupa sa Bliskog istoka, prekid napada na Iran i njegove saveznike, oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava, rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi učinila sporazum obavezujućim, preneo je France 24. 

Sa druge strane SAD su izdejstvovale otvaranje moreuza Ormuz koji je bio otvoren pre nego što su napale Iran 28.februara.

U farsi verziji, Iran je takođe uključio frazu „priznavanje obogaćivanja“ za svoj nuklearni program. Međutim, iz razloga koji nisu jasni, ta fraza je izostavljena u engleskim verzijama koje su iranski diplomati delili novinarima, piše France 24.

Premijer Pakistana, Šehbaz Šarif, koji je pomagao u posredovanju prekida vatre, rekao je da bi primirje počelo odmah, a da će glavni grad Islamabada biti domaćin delegacijama obe zemlje za pregovore planirane za sutra. Cilj razgovora je postizanje “konačnog sporazuma”.

Prema oceni Andreasa Krega, profesora na odseku za bezbednost na Kraljevskom koledžu u Londonu, „ovo je najgori strateški poraz SAD-a od Vijetnamskog rata, i moguće najgori strateški poraz Izraela uopšte“.

Ako se, kako je napisao na mreži X,  „uslovi primirja prevedu u formalni sporazum, Iran će biti u mogućnosti da obnovi svoje kapacitete u roku od godinu dana.

It is the worst strategic defeat for the US since Vietnam and possibly the worst strategic defeat for Israel ever

IF the ceasefire term are translated into an agreement, Iran will be able to rebuild capabilities within a year

Iran will have more disposable income that will be… https://t.co/2eouRFqjXv

— Dr Andreas Krieg (@andreas_krieg) April 8, 2026

Iran će imati više raspoloživog novca, koji će biti uložen u izgradnju moćnije vojne diktature.

Ljudi na vlasti možda će biti manje teokratski, ali će takođe biti manje pragmatični i agresivniji.

Trka za pravljenje bombe mogla bi ponovo da počne (uz spoljašnju pomoć), jer će prethodne fetve biti nevažeće posle ovog iskustva. Pomorski transport biće dodat kao novi strateški instrument u iranskom arsenalu“.

U međuvremenu, dodao je Kreg, „Izrael, kao glavni krivac koji je navukao nesposobnu administraciju SAD-a u ovu katastrofalnu vojnu avanturu, izgubio je podršku gotovo cele zapadne javnosti. Osa otpora će verovatno biti rekonstruisana sa Izraelom kao glavnim ciljem, dok će Izrael biti zarobljen u stalnim iscrpljujućim vojnim operacijama protiv manjih ciljeva“.

Ko je Abas Aragči?

Abas Aragči je iranski diplomata i političar koji je postao ministar spoljnih poslova Irana 2024.  na predlog predsednika Masuda Pezeškijana.

Aragči je imao značajnu ulogu u iranskoj diplomatiji, uključujući pregovore o nuklearnom programu kao i aktuelne razgovore u vezi sa primirjem i regionalnim sukobima.

Tokom trodecenijskog diplomatskog iskustva dosledno je pokazivao svoje ekspertize u međunarodnim odnosima, oblikujući iransku spoljnu politiku po ključnim pitanjima, stoji u biografiji na sajtu Doha foruma.

Bio je ambasador Irana u Finskoj i Japanu. U Ministarstvu spoljnih poslova obavljao je različite važne funkcije, uključujući portparola, zamenika za pravna i međunarodna pitanja i zamenika za politička pitanja tokom 12. iranske vlade.

Godine 2013. pridružio se iranskom timu za nuklearne pregovore, igrajući ključnu ulogu u istorijskom Sporazumu o zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA).

Od septembra 2021. godine, Aragči je služio kao sekretar Strateškog saveta za spoljne odnose Irana.

Rođen je 4. decembra 1962. godine u Teheranu, iako je njegova porodica poreklom iz Isfahana. Njegov deda je bio trgovac tepisima, a njegov otac je radio u porodičnom poslu, ali je preminuo kada je Abas imao 17 godina. O njegovoj majci se ne zna mnogo pouzdanih informacija, piše u zvaničnoj biografiji.

Članovi Aragčijeve porodice zauzimaju značajne pozicije u poslovnom svetu: jedan od njegovih starijih braće je član odbora Saveza izvoznika, dok je drugi brat član Saveza prodavaca. Njegov rođak, Sejed Ahmad Aragči, bio je zamenik guvernera Centralne banke Irana od 2017. do 2018. godine.

Aragči je diplomirao političke nauke na Fakultetu političkih nauka Islamskog Azad Univerziteta, centralna filijala Teherana, a doktorat iz političke misli stekao je na Univerzitetu Kent, Engleska.

Tečno govori persijski, arapski i engleski jezik.

Bio je oženjen Bahareh Abdolahijan, ćerkom jednog od najuticajnijih ljudi u Privrednoj komori, sa kojom ima dva sina i jednu ćerku. Par takođe ima i unuče.

Nakon razlaza od Bahareh Aragči se oženio Arezo Ahmadvand. Prema nekim izveštajima, i sa drugom suprugom ima malo dete, ali za ovu informaciju još ne postoji zvanična potvrda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.